može poslužiti kao način za upoznavanje ili zapodenjavanje razgovora, pod uslovom da prethodno budete sigurni da niste nabasali na osobu koja je zakleti nepušač i koja će tom prilikom iskritikovati vašu zavisnost. oprez, dakle, nije naodmet kao ni posedovanje korisnog iskustva u tumačenju govora tela - pušači se obično igraju npr. olovkom i kada pišu drže je kao cigaretu između kažiprsta i srednjaka, treba uočiti i žutilo između prstiju prihvatača cigarete, a ako toj osobi još i dah bazdi na kadionicu možete biti sigurni da pitate na pravom mestu.
pitanje ima loš ishod ukoliko je ta osoba bivši pušač koja u apstinencijalnom sindromu ima još potenciranije izražene prethodne znake na koje se nadovezuje nervoza, preznojavanje, osećaj mučnine i trešenje ruku kao i mrski pogledi prema svima koji purnjaju ili nose lulu. onda ste tim prilazom upropastili svaku šansu za nastavak razgovora jer ćete biti shvaćeni kao diler koji tek izlečenom narkomanu maše kesicom sreće ispred očiju.
sa druge strane pitanje može biti shvaćeno i kao greb-greb ponašanje pošto niko ne voli da mu žickate krvavo zarađene cigarete. naročito je ovo upućeno onim ljudima koji 'popuše jednu-dve dnevno' i koji ne puše (osim kada su sami ili u društvu), i koji tvrde da su prestali da puše, mada svi dobro znaju da su samo prestali da kupuju cigarete.
ako naletite na osobu koja voli da čita stravična (i u velikoj meri tačna) šok upozorenja sa ambalaže, ona će vam rado pokloniti čitavu paklu i ostaviti vas da srećni umirete u najstrašnijim mukama.

Najgore pitanje koje neko moze da mi postavi kad imam jos samo jednu u kutiji!

Ofucana frazetina kojom ti prilaze siromasnije kurve u Amsterdamu one malo "uglednije" traze upaljac...