Pozorište za čije predstave ti ne treba ni karta ni rezervacija ni pristojno odelo. Dovoljno je samo da se zavališ u svoje stoliče, po mogućstvu nabaviš kesicu kokica i posmatraš. Tu je, svuda oko tebe.
Brucoš koji misli da će se zaposliti čim stekne diplomu.
Student po treći put druge godine koji po peti put izlazi na ispit jedino sa verom u Boga i ćaletov tajni štek od šverca benzina tokom sankcija.
Apsolvent koji misli da je uhvatio Boga za muda sa tim parčetom papira u koji čežnjivo gleda preko dva preostala ispita.
Večiti student koji se sa svojih 29 godina i dalje krije od studentskih portira kako ga ne bi uvhatili u ilegalisanju dok iz hodnika cima kevu da mu pošalje 200 kinti da kupi da jede (čitaj: fali mu za pljuge).
(u letnjoj bašti kafića)
- Je l' me dugo čekaš?
- ŠŠšššš sedi, sa'će najbolji deo!
- Šta radiš to?
- Gledam Indeksovce, za stolom iza tebe su. Ne okreći se odma' jebem te glupa!
- Dobro, dobro, šta se dešava?
- Pili su do malopre, sad se svađaju ko će da plati, a ustvari nijedan nema keša. Bilo ih je šestorica, jedan je zbrisao posle VRLO bitnog telefonskog poziva, jedan je otišao u klonju i nema ga već pola sata, a ovi ostali i još uvek se mlate sa "neka ja ću!". Jebote, što ovog nema u bioskopima?
A nemoj ih :)))
+++