Visoko obrazovni sistem u Srbiji.
- Dobar dan, jedno pitanje, da li idete u pozorište?
- Da.
- Kada ste poslednji put gledali neku predstavu?
- Danas.
- Stvarno? Kako se zvala?
- "Dvesta evra za prolaz".
Glumci u ovoj predstavi su sumornu stvarnost za vreme devedesetih pretvorili u humor. Prozvali su sve zive i sve mrtve politicare.Koje gledao ova predstave zna o cemu pricam. Steta sto nema neko da uradi neku predstavu sa humorom kao iz indeksovog pozorista.
Pozorište za čije predstave ti ne treba ni karta ni rezervacija ni pristojno odelo. Dovoljno je samo da se zavališ u svoje stoliče, po mogućstvu nabaviš kesicu kokica i posmatraš. Tu je, svuda oko tebe.
Brucoš koji misli da će se zaposliti čim stekne diplomu.
Student po treći put druge godine koji po peti put izlazi na ispit jedino sa verom u Boga i ćaletov tajni štek od šverca benzina tokom sankcija.
Apsolvent koji misli da je uhvatio Boga za muda sa tim parčetom papira u koji čežnjivo gleda preko dva preostala ispita.
Večiti student koji se sa svojih 29 godina i dalje krije od studentskih portira kako ga ne bi uvhatili u ilegalisanju dok iz hodnika cima kevu da mu pošalje 200 kinti da kupi da jede (čitaj: fali mu za pljuge).
(u letnjoj bašti kafića)
- Je l' me dugo čekaš?
- ŠŠšššš sedi, sa'će najbolji deo!
- Šta radiš to?
- Gledam Indeksovce, za stolom iza tebe su. Ne okreći se odma' jebem te glupa!
- Dobro, dobro, šta se dešava?
- Pili su do malopre, sad se svađaju ko će da plati, a ustvari nijedan nema keša. Bilo ih je šestorica, jedan je zbrisao posle VRLO bitnog telefonskog poziva, jedan je otišao u klonju i nema ga već pola sata, a ovi ostali i još uvek se mlate sa "neka ja ću!". Jebote, što ovog nema u bioskopima?
