Inicijali u dnevnim novinama

Kad bismo skupili pedeset ljudi i svakog ponaosob pitali zašto kupuje dnevne novine, četrdeset bi dalo različit odgovor. Jedan zbog sporta, drugi zbog neke nagrade, možda izgrebe neku šerpu ili 500 kinti, eee. Treći ih kupuje iz navike, četvrti da briše bulju s njima nakon što ih izlista za pet minuta. Sveobuhvatno, dnevne novine su sabajle nešto što u trafikama plane ko da se dele džabe.
A u njima, sto kuraca. Nešto što čoveku zapadne za oko je crna hronika. Ovaj ubio ovog, ovaj ranjen, ovaj u kritičnom stanju, ovaj silov'o kravu, ovaj jeb'o ćerku svoju. Onaj tamo ukr'o neke paruštine, ovaj opet dilov'o 50 kila droge.
Bilo šta da su loše uradili ti delikventi, pedofili, hašišari, pored toga što će detaljno opisati njihov slučaj, novinari će od njihovog imena i prezimena izdvojiti samo dva slova, početno imena i početno prezimena, u zagradu će opizditi broj godina i arivederči. Pa čekaj, od koga se to krije?
I kako se onda čuvati takvih pojava od čijeg lika znamo samo dva azbučna slova?
Mamu mu jebem, valjda treba da znam ko je sa 190 km/h opizdario babetinu dok je prelazila pešački. Treba da znam i koga još nisu uhvatili, a diluje drozu. I da, slobodno šeta gradom. Ili selom.