Skroz sam bio potonuo. Odustao od svega. Poklopilo se par stvari u kratkom vremenskom periodu i bukvalno sam dotakao mračno dno. Mislio sam da je to to, i da se ne vredi boriti. Jednom prilikom sedeo sam sa dobrim prijateljom i on mi je rekao nešto zanimljivo. Nešto posle čega sam se osetio mnogo bolje. Rekao mi je, sad si dotakao dno, ležiš na njemu. Ustani, pogledaj oko sebe. Stresi prašinu i kreni. Kreni napred. Pogledaj još jednom iza sebe, da vidiš gde si bio i više se ne osvrći. Počni da se penješ ka vrhu. Samo veruj u sebe. Posle toga, sve mi se promenilo, sve je krenulo na bolje. Počeo sam da verujem u sebe i svoje sposobnosti. To je bila ta inicijalna kapisla, koja mi je bila preko potrebna.