Fore i anegdote koje same po sebi nisu smešne, ali su toliko glupe da se moraš nasmejati. Kod onog koji ih sluša izazivaju sažaljeje prema pripovedaču, kod pripovedača osećaj koji mi je ovo kurac trebalo. Pojedine od ovih pošalica ostavljaju trajne posledice na ljudsku psihu i težnju ka isposničkom načinu života.
Vezano za predavanje iz geodezije na novosadskom faksu. Pričao mi ortak da je rešio asistent da ih oraspoloži pa im je ispričao sledeći vic. Naravno u početku niko nije reagovao, ali posle nekoliko minuta ih je sve uhvatio histeričan smeh, pa se asistent vratio predavanju i verovatno zakleo da tako nešto više neće pokušavati... A vic glasi:
Ide funkcija ulicom i sretne derivaciju. Kaže njoj derivacija:
-Funkcijo, sad ću ja tebe derivirati!
A kaže njoj funkcija:
-E nećeš! Ja sam e^x !
A na to derivacija vrati:
-A ja deriviram po y, šta ćes sad?
Au blamčine +++