Osobe koje završavaju fakultete i odmah dobijaju posao, zahvaljujući super vezama svojih očeva profesora ili doktora, koji pri tom nemaju tri grama mozga u lobanji. Takvi su najgori, nemaju trunke srama, ne umeju da cene trud i rad, ne poseduju osećanja empatije. Bezdušnici koji nikada neće dati dinar detetu na ulici koje prosi za parče hleba, pri tom će još i da ga pogleda kao najveće govno, obavezno uz uvredljiv komentar, kao da je ono krivo što nema da jede.
Fino, baš sam planirao da napišem nešto na ovu temu. Inače, dobar deo tih tatinih sinova, iz bivše tzv. "Crvene buržuazije" nalazi se u vladajućim strukturama ili pak imaju privatne firme i bliski su sa vlašću. Iako je tata počinjao nule kao seljačko dete, oni su naravno najglasniji kad treba da se pljuje to zlo od socijalizma.
+