Struganje peta kamenom.
Ono što nam je neophodno posle noći provedene obilazeći razne ugostiteljske objekte u potrazi za srodnom dušom.
Što je veče više odmicalo, padali su kriterijumi i ugled objekata u koje zalazimo, a samim tim i kvalitet popijenog alkohola.
Sve dok na kraju razočarani nismo završili sa radnicima gradske čistoće na, njima prvoj jutarnjoj kafi sa vinajkom.
Obzirom na sve čime smo maltretirali naš želudac, nije ni čudo što je čim smo se dovukli do sobe odlučio da nas surovo kazni.
Intenzivna nega je ono što nam je zaista potrebno...
Stvaranje bolničke atnosfere u sobi počinje zamračivanjem prozora, donošenjem lavora i 'dvolitre' vode pored uzglavlja, stezanje glave starim navijačkim šalom (zna se kojim) i pokušaja da se unese nešto od hrane u namučeni želudac.
Pošto nekako uspemo odspavati sat-dva bez povraćanja keva donosi infuziju (toplu supu) koju momentalno povratimo.
Majka k'o majka brine se da se niste otrovali, i u svoj brizi ne oseti kiseli i odvratni miris pomešanog alkohola sa žuči. (jer nemate šta drugo za povratiti) Postupak se ponavlja sve dok tvrdoglavi želudac ne popusti i počne da vari nešto od hrane.
Agonija se nastavlja celog dana a vi sebi po hiljaditi put obećavate da više nećete mešati pića i tražiti srodnu dušu po jeftinim birtijama...
