- Mare dobro završismo ovaj basket jebo te. Crkoh u pičku materinu.
- Naravno Srle da si lipsao kad dva sata niko živ nije mogao da nas pošalje na hlađenje. Vidiš da su se svi pokupili sa terena.
- Nisam ti rekao, juče kad nisi mogao da dođeš na sket bio je Rale.
- Ozbiljno? Čuo sam da dobro pika, ali nikad nisam igrao sa njim. Neko mi je pričao da je trenirao u Zemunu sa Novicom Ubicom i da mu je objašnjavao svaki put kad su igrali jedan na jedan.
- Marko je l' me zajebavaš? Rale je jedino Novici mogao da objašnjava trigonometrijske funkcije jer sam čuo da ovom nešto i ne ide matematika, ali basket...to nema šanse. Doduše i juče je u jednom trenutku počeo da prosipa tu priču momcima koji ga ne poznaju, a oni se istripovali da pred njima maltene stoji Saša Đorđević. Toliko me je smorio da sam ga prozvao na jednu partiju onako pred svima.
- Pa je l' ste igrali? Ko je dobio?
- Jesmo jer nije mogao da eskivira pred ljudima. Odigrali smo do 21, nije prešao pet. Tako sam ga isprašio da se posle toga brže-bolje pokupio i otišao kući. Nije potrajala partija ni 15 minuta. Nadam se da će posle onoga juče malo manje da kenja o svom nikad primećenom talentu.