Ne kasni ti sat, prijatelju, kasni vreme! Ono netremice kaska za nekim čovom koji utiče na njega tako što svojim inovacijama i/ili shvatanjima života uvek beži za prsa u (ne)izvesnost. Može da kampuje u ofsajdu, nebitno, čova uvek zna da je u prednosti jer upravo on kontroliše svog rivala - vreme - i ne dopušta mu da ga saplete na svom putu.

Ovi ostali, koji šetaju zagrljeni sa vremenom, hodaju tako da po načinu njihovog koraka možeš videti običnog lika koji preživljava današnjicu. Nekako. Upleten u borbu za sopstveni život ne može stići nikuda, a kamoli da pobedi vreme. Mora da kasni. Zašto? Jer nije onaj, gore pomenuti, čova koji je pun odricanja zarad višeg cilja dosegao suštinu i pišajući ispisao svoje ime u snegu života.

Kad zaboraviš da pomeriš sat, i stigneš sat ranije na posao.