Iz očiju mojih potekla je reka

(муж се мртав уморан враћа са посла, где га чека супруга)

1: Је л' си купио све што сам ти рекла?
2: Нисам стигао драга, знаш да ми ништа није успут кад се враћам с посла, а и стварно сам мртав уморан, убише ме данас, онолико папира у животу нисам видео!
1: Па шта ћемо сад? Ајде брзо до пијаце! Нећу ваљда ја да идем?
2: (бојажљиво) Па да знаш да си могла да свратиш, ионако не радиш ништа.
1: МОЛИМ?? Па ја чувам ово дете, шта с њим да радим?
2: (помало уплашен, али и даље одлучан да истраје) Могла си и да је поведеш, неће да цркне ако мало прошета... Ни комшиници ништа не би фалило да је причува!
1: ШТА БРЕ? ОНОЈ КУЧКИ ДА ДАМ ДЕТЕ? СЛУШАЈ МЕ МИЛАНЕ, ДОВДЕ СИ МИ ДОШАО! МАЛО МИ ФАЛИ ДА ОТЕРАМ СВЕ ОВО У ПИЧКУ МАТЕРИНУ И ДА НАПУСТИМ И ТЕБЕ И ДЕТЕ, ПА ПОСЛЕ ВИДИ ШТА ЋЕШ! САД МАРШ НА ПИЈАЦУ!
2: (разочаран чињеницом да му је и овај покушај да се супротстави пропао) У реду драга...

(враћа се после куповине, донео је сир и нешто поврћа и воћа, супруга га чека на истом месту.)

1: Направила сам ручак, спреми запршку само...

(још увек у кошуљи и сакоу, заврће рукаве, вади лук из кесе и креће да га сецка за запршку. Исцеђен и потрошен размишља: "Који је мени курац ово све требало?" Суза се слива низ његово уморно лице, онај јебени лук га тера да додатно плаче... Оно слинаво дете уз галаму утрчава у кухињу. -"Шта ти је, тата?" -"Није тати ништа, сине. Сецкам лук па се мало расплакао. Иди играј се са мамом...")