Samosažaljevanje koje osećaju svi papučari.
Nekada najveći lola u kraju, bekrija bez premca, posle velikog pritiska rodbine i prijatelja se napokon oženio. Jebiga, morao je i on da se smiri: već četiri godine su u braku, imaju i trogodišnju ćerkicu, konačno su skupili lovu za svoj stančić u kom naizgled skladno žive... Ali njega nešto tišti, oseća da to nije to.
(muž se mrtav umoran vraća sa posla, gde ga čeka supruga)
1: Je l' si kupio sve što sam ti rekla?
2: Nisam stigao draga, znaš da mi ništa nije usput kad se vraćam s posla, a i stvarno sam mrtav umoran, ubiše me danas, onoliko papira u životu nisam video!
1: Pa šta ćemo sad? Ajde brzo do pijace! Neću valjda ja da idem?
2: (bojažljivo) Pa da znaš da si mogla da svratiš, ionako ne radiš ništa.
1: MOLIM?? Pa ja čuvam ovo dete, šta s njim da radim?
2: (pomalo uplašen, ali i dalje odlučan da istraje) Mogla si i da je povedeš, neće da crkne ako malo prošeta... Ni komšinici ništa ne bi falilo da je pričuva!
1: ŠTA BRE? ONOJ KUČKI DA DAM DETE? SLUŠAJ ME MILANE, DOVDE SI MI DOŠAO! MALO MI FALI DA OTERAM SVE OVO U PIČKU MATERINU I DA NAPUSTIM I TEBE I DETE, PA POSLE VIDI ŠTA ĆEŠ! SAD MARŠ NA PIJACU!
2: (razočaran činjenicom da mu je i ovaj pokušaj da se suprotstavi propao) U redu draga...(vraća se posle kupovine, doneo je sir i nešto povrća i voća, supruga ga čeka na istom mestu.)
1: Napravila sam ručak, spremi zapršku samo...
(još uvek u košulji i sakou, zavrće rukave, vadi luk iz kese i kreće da ga secka za zapršku. Isceđen i potrošen razmišlja: "Koji je meni kurac ovo sve trebalo?" Suza se sliva niz njegovo umorno lice, onaj jebeni luk ga tera da dodatno plače... Ono slinavo dete uz galamu utrčava u kuhinju. -"Šta ti je, tata?" -"Nije tati ništa, sine. Seckam luk pa se malo rasplakao. Idi igraj se sa mamom...")
tako mu i treba :-D