Izuzetak

Nadam se da znaš da je izuzetak kad si izuzet iz nečega.
Ne izuven, to je druga vrsta samootimanja.

Recimo, svi ga šašolje ručno, a ti se trljaš.
Lično, preferiram trljanje o krevet, gde jastuk predstavlja glavu i torzo, a ostatak trljajuće dupe.

S druge strane, izuzimanje može biti i Odsustvo.
Recimo, odeš negde i osećaš nečije odsustvo.
Zapravo- gde god da odeš osećaš to odsustvo.
I to te onda nekako drobi.

Otud i ono trljanje iz drugog pasusa.
U nedostatku trljajuće kože, čovek mora da maštom kompenzuje stvarnost.

Koža ipak najviše nedostaje tvojim prstima.
Bez nje su ti ruke nekako prazne, kao da dodiruju samo vazduh.
Neka umarajuća izvesnost.

Izuzimanje može biti i kad sklanjaš od sebe.
Kao od nesreće.
Ako skloniš nekog od sebe, da li to znači ... Ne, nekako je previše patetično.
Razumi da to pišem iz navike.
Tako je najsigurnije.
Psihologija pizde.

Pa npr i dok pišem prethodnu sintagmu, osećam iznenadni nalet gađenja prema sopstvenom misaonom procesu.
Tako je pogrešan.
Otkud kamenu pravo da misli?

Potrebno je izuzeti se iz vremena, danas to shvatam.
Pustiti poplavu da prođe pored tebe, odbiti da učestvuješ.
Zamisli da jednog dana shvatiš da si samo deo nekog bezličnog poretka.
Da si uglavljen u rutine koje su drugi napisali za tebe.

Treba se izuzimati.
Ali i nekako ipek integrisati u tu stvarnost.
Čisto da je nateraš da malo odjebe.
Da se ne kurči previše.

Jer i ti si neki gospodar.
Možeš da imaš kontrolu.

Masturbacija.