Ja sam kriv što sam živ

- O, Sotono, prvi među palim anđelima, vladaru Pakla i...
- Skrati, džaba se ulizuješ, nisam danas raspoložen, nema ništa! Jeste da tražim malo poštovanja, al' ti ga pretera! Gukni!
- Pa, ovaj... Imamo reklamaciju na posao i da se tebi obratimo...
- E, dokle više meni?! Dokle ja da budem kriv i odgovoran? A? Pitam ja tebe!
- Ne znam...
- Ne kenjaj mi bar ti kad već ljudi to rade! Kad naprave sranja, pa završe ovde, ja sam im kriv! Kao, ja sam ih nater'o! A mene baš zabole za njih, sve i da 'oću ne mogu da im čučim na ramenu i zvocam! A i tad bi mogli da kažu ne, ali neće, slatko im da prave sranja sve dok im guzica ne padne u moj kotao! A čak ni ja nisam ovo hteo, Ćaletova ideja!
- Znam, ali...
- Ko stvorio Pakao? On! Ko ustanovio pravila za boravak ovde? On! Ko mene ovde postavio i naredio mi to da radim? On! Isti taj koji ih masovno podavi, spali cele gradove i tako to. Ja to ne radim! A oni ga obožavaju, a mene pljuju! Ja sam im kriv što sam živ!
- Pa, u vezi toga... Jednog bacamo na sve moguće muke i ništa! Ni da pisne, povremeno se i smeši... Eno, onaj tamo.
- Uh, vidi se da je zajeban, al' pos'o ne mož' da trpi, ipak ću morati to da rešim... Šta o njemu znamo?
- Iz Srbije je...
- Uh, opet?! Oni samo prave problem. Uh! Kako muke ne funkcionišu na njemu?
- Kaže, preživeo devedesete, ratove, bombardovanja i krize, sve njihove političare, jebavao se ceo život sa njihovom birokratijom...
- Jao, jeste! To ni ja nisam mogao da izmislim! Da l' je taj što im birokratiju izmislio to i patentirao, pitam se...
- Na kraju se i oženio i žena mu stalno zvocala kako je glup i nesposoban, kako je za sve loše on sam kriv...
- Aha, uzrok otkriven. Previše je kvalifikovan. Ništa. Prijatelju, dođi sedi ovde kraj mene da vidimo šta da ovima drugima radimo.