Ja sledeći lažem

(Екскурзија, припрема за журку, у мојој соби су још Стефан, Синиша, Аца и још једно 6 риба од фула до двојке. Стојим у купатилу, бријем се и слушам Стефанове бароније и лоше спике за глупе рибе).
1: Јеботе, како сам возио Марселага овог лета, био сам у Сент Тропеу, са ортацима наравно. Један буржуј из краја нас водио, све због мене, много ме зготивио.
2( У огледалу слушам и не верујем, Стефан је цело лето провео на крову, на лежаљци, повремено је провозао неки Кеевеј, и били на базену, какав Сен Тропе.): Да те он није зготивио на неки други начин а?
3(Рибе се смеју, Стефан почиње да пизди. Ја сам попиздео већ али кријем то, баронише ко змај свако вече, не могу да поднесем то)
1: Ај ћути молим те, не знам ја ко је пушио професору Пушкету. Ај смарачу, не прекидај више да ти не би дошао тамо. Пази сад, тај Ламбургини је он добио на поклон од грофа Тоскане, он исто заблејао са нама у Сент Тропеу, оно баханалисали се ко кретени, купали се у шампањцу свако вече јеботе, најјаче лето икад. А рибе онако, наше су много боље, и то ове наше из гимназије( и баца јебозовни поглед ка рибама. Ја бесан што ме извређао и кипим од беса али ајде, нећу да му серем да не би опет рекао како сам га ја изјебао. Ови остали дечаци у соби се хватају за главу.)
1: Знате, тамо је кул, оно, и овох лета ћу ићи највероватније, могао бих да вас све позовем, још сам сад рокао 50 из бенча, знаш како сам се напуцао. Тад сам само са трбушњацима вадио очи рибама, оно све трчкале за мном, ма лудило. И као побегнемо ми на Корзику после, тамо је рај кеве ми моје. Палме, пусте плаже, хотели, пиће колико желиш, частили ме неки кримоси из Шпаније што сам им реко де је хотел Орнардо, то је брука од хотела, дали ми 350 евра, не би се без мене снашли, отишао ми ГПС. Ма тамо ти је живот.
(Већ су се ухватиле у удицу рибе, све се чини да ће смувати неку ако изађу до кафића доле. Ја сав срећан, што ће престати да кења, и што ће најзад смувати неку рибу, задовољан и издржавам последње тренутке баронисања. Понело ме да му кажем не сери као узречицу и ја то и кажем. ''Не сери'', ја то реко као у питању, а он схватио идиот да сам то рекао њего директно.)
1: Слушај ти, јеби се, шта си ти радио, роварио по контејерима цело лето. Си радио тријатлон, трчиш до аде, пливаш и украдеш бајс, какав си слепац јеботе, клошаруУУУ. Него да наставим, једно вече био Хју Хефнер и његове зечице, дошао у провод декица. Набацио ми пар њих, ја нисам имао где, јер ово није био наш хотел, Лимара је био на педесет километара североисточно. Нисам имао ни собу а на плажи нисам могао јер је била журка. И Хју мени каже, види да сам у фрци. ''Мај френд, ево ти мој Хамер, поклањам ти га због твог магнетизма личности. Ја седнем у њега и провод до зоре, шта све нисмо радили у њему, оне мене све лижу и откопчале ми шлиц, а ја тад
( Препукне ми, ово је најгора баронија на свету.)
2: ЈА СЛЕДЕЋИ ЛАЖЕМ.
3: (СВЕ РИБЕ ОНО У ФАЗОНУ, ШОЊО ЈЕДАН, како те није срамота тако да лажеш. Излупале му шамаре и одмах излетеле из собе. Прилази бесан мени и гура ме у пуну каду, посечем усну жилетом, удара ме по фаци слабашно, нема он снаге, не сме, такав је он. Сав надрндан, узима Смирнофф и гађа ме и промашује, ја нисам успео да сачувам флашу, пукла је. У то улази разредна због буке и види мене у кади посечене усне, стаклена флаша разбијена и њега бесног и црвеног.)
Добили смо укоре, он није више баронисао и кад је престао то да ради, смувао је рибе и постао је већи јебач од Хју Хефнера, како сам каже. Нико му то не верује али смо били присутни кад је следеће године на матурској екскурзији арчио Мицу и Ољу. Ја ништа нисам набо тад јер сам био одан својој девојци. Тад ме је зезао да сам чкица, али нисам ја такав тип да газим по емоцијама. Говорио је да је заљубљивање за мајмуне и да је он прави мушкарац а ми сви остали гејеви и неспособне пизде. Звали смо га Хју једно време и он је пиздео ненормално. У четвртој години факултета се смирио и рекао ми на једној прослави сав пијан ''Извини за све ружно што сам икад урадио према теби, један си ми од најбољих другова које имам знаш. Ниси пичкица, ни педер. Добро је да си ми рекао ''Ја следећи лажем'', ко зна шта би се десило да ниси то рекао. Размислио сам о томе скоро и био си у праву. Нећу више да правим срања и да лажем ни кад морам. Хвала ти''. Управо тада је засвирала ''Моји су другови'' и Стефан ме је снажно загрлио.