Ja zaslužujem bolje

Žalopojka svih onih koje život nije mazio, barem iz njihove perspektive. Stoji da nisu imali sreće i da su im loše karte veoma često bile uvaljivane, ali tako to ide kada sam čačkaš mečku i kada šteluješ rulet, a tome nisi vičan.

Eto, desi se nekad nekome da je zavaljen u stolici za ljuljanje, da mu blag povetarac u vrelom letnjem sutonu 'ladi jajca i da mu je sve potaman, ali mu neki đavo ne da mira, te naprosno odlučuje da se preseli u neke 'ladnije krajeve, jer je, tobože, svežije i lakše se diše i nema sparuštine.

Lepe su planine i lep je sneg, ali grudva veoma lako postane odron ako je dobra visina ukombinovana sa još boljom kosinom i ubrzanjem. Sa fizikom nema zezanja. I sa karmom. Ono, brate - š'o si morao da prčkaš ekvilibrijum? Š'o si morao da guraš ekser u šteker, da vidiš šta će da se desi? Jes' srećan sada?

Malo morgen si srećan! Samo kukaš kako si nekada imao stolicu za ljuljanje, a sada žuljaš pedu na tronošcu. Da li te je neko terao na to? Nije - sam si 'teo sve to što ti se desilo. Sada možeš samo da se jediš na sve i svja, da pospiruješ teorije zavere o tome kako ti svi živi rade o glavi iako je to suvišno. Ti si, brate moj, sam sebi najveći krvnik.