Javljanje na mobilni

Kultura savremene komunikacije i modernog poslovanja. Biti dostupan uvek i na svakom mestu.
U prevozu ili toaletu. Po mogućstvu - javnom.
Razgovor sam po sebi nije toliko bitan. Bitno je javiti se, pričati što duže i glasnije i pri tom izgledati smrtno ozbiljan, ako se glumi biznismen, ili
opušteno nasmejan, ako treba da se stekne utisak da je javljačev život ekvivalentan žitiju radodajke u belim pantalonama sa reklame za uloške sa krilcima, usred trećeg dana menstrualnog ciklusa dok vozi sportsku desetobrzinku sa šiljatim, tvrdim sedištem. Bez kacige.

- Alooo?
- Ej de si brate, 'teo sam da te pitam da završimo, ako može?
- Aham može, samo daaaAAAAAAAAKKKKKKKKHHHHHMMMMM odradim nešto...
- Brate, jesi dobro, odzvanjaš nešto, prekidaš?
- Ma dobro sam, nego si me našao u nezgodDNOOOOOOMMMMHHHAAAAAaaaaa trenutku.
- Ne, pa reci, ako jebeš ili si u tripu, zvaću kasnije?
- U veceu sam, serem, i sad moram da prekinem, trebaju mi obe ruke da iscepkam papir i obrišem dupe, eto, jel ti sad jasno?
- Koji si degen, pa šta se javljaš iz klozeta, koji kurac?
- Pa šta me zoveš dok kenjam, pička ti materina!
- Otkud znam da sereš, seronjo! To je to, menjam dobavljača!
- Jaka si mi mušterija i bio, nubaro jedna, pola keta u 6 meseci!
- Feces fecesu! Crkni, koprofagičaru!
- A?

МБМиле Бубрег · 12. mar 2013.396