Trebalo je da budeš muško

Najveći kompliment savremenoj, emancipovanoj ženi, koja u svakom trenutku zna gde ide i šta hoće. Krase je probojnost, elokvencija, disciplina, vrednoća, znanje. Ona nosi kratku crnu kosu, naočare sa debelim crnom okvirom i oblači tamne komplete sa uskim sakoom i suknjom do kolena, eventualno pantalone uz nogu. Ne libi se da stavi kravatu. Ima dva ''pametna'' mobilna telefona i ajped, svoj profesionalni vebsajt redovno ažurira, a kalendar joj je prebukiran u sledeća 4 meseca. Na sastanke dolazi 5 minuta ranije spremnija od svih i uvek vodi glavnu reč.

Vodi se kao samohrana majka, roditelji joj čuvaju dvoje maloletne dece sa kojima provodi svoje vikende. Tokom nedelje je usresređena na posao, ustaje veoma rano i šminka se do perfekcije, na putu do kancelarije uzima trodupli espreso i već u 7 pregleda zaduženja predviđena za taj dan. Podređeni je se boje jer je preka i stroga, ne podnosi duge pauze i bezvezne poslovne ručkove koji se završavaju na Ibarskoj. Poslove zaključuje brzo i lako tako da naplata nikada ne kasni. Uspeva da izdejstvuje sve subvencije i beneficije, pa ispada da i država radi za nju.

Seksualni život ne trpi, jer ''to'' smanjuje tenziju koja prati surovi profesionalizam. Muškarce koristi za jednokratnu upotrebu tako što se oni oduzimaju pijući sa njom, ona ih ''uzima'' i ujutru im plaća taksi do kuće dok se ovi još nisu razboravili. Tada se ponovo posvećuje karijeri.

- Reci mi, Milena, kako sve to postižeš? Šopingujemo zajedno već 5 godina i nikako da dokučim. Vrhunska karijera, bogatstvo, putuješ, izlaziš, provodiš se, voziš kao Fanđo, dobro podnosiš alkohol, svaki muškarac te želi... Definitivno je trebalo da budeš muško.
- Pa... Ouuuvaj... I bila sam...