Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.
Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.
Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...
Džoni Kurajber: A ja, brate? Jebote - a JA?!?!
Txe Prof: Šta sad ti 'oćeš, Kurajberu?
Džoni Kurajber: Pa, JA jebem, bre! JA sam taj famozni Jebač sa Vukajlije!
Txe Prof: Nisi, brate. To je ljubav a to se ne računa...
Ima tu nečeg. Samo što nije ništa dobro...Pročitaj barem sada, kada te nije briga.
plus...slazem se...neko ko jebe sigurno ne prica o tome na vukajliji ili pa cak uopste...
Neces jebati,Vukajlijo
Čast mi je imati vas na mojoj defci, o, Jedini! ( malo mi dosadno, Dži, opet sam se smrz'o ovde :D)
Bogme do juče je i ovde bilo ladno al danas opet oko 25. Biće dobrog VOS-a u nedelju,
E da se malo igram The Profa i Nike Ćosavića. ;-) Ja sam pročitao definiciju dva puta i mnogo mi nepovezana izgleda, neke stvari stvarno ne mogu da povežem zašto i kako su tu i koje im je značenje. Em je drugi pasus jedna jedina rečenica, što je poprilično naporno za čitanje.
Pucaj, pa ću ti reći :)
Ja izbrojao 4, ali kapiram na šta ciljaš. Doduše, ne vidim šta može biti naporno u rečenici koja je lepo razdvojena raznim interpunkcijskim sredstvima i sasvim pregledna.
Mišljenje - cenim, naravno.
Hah, sam naslov dovoljan da privuče pažnju, tijelo ekstra, a primjer, auh!
Mora patrik na ovo.
Ne volim reč Vukajlija u naslovu defke. Nusmi po default-u.