- Kako bilo na pecanju juče?
- Ma nismo ni stigli do reke, pokvario nam se auto na pola puta. Al' meni bilo super, jebav'o sam sojke dva sata, dok su Deja i Mare pokušavali da poprave auto. U početku sam lupetao gluposti, šta bi moglo da bude u kvaru, a onda su me zamolili da ćutim. I dok su se oni jebavali oko auta, ja seo u hlad i malo po malo pojeo sve sendviče i popio svo pivo koje smo poneli.
- Koja si stoka!
- Pa pitao sam ih nekoliko puta jel im treba pomoć, ali kad sam slučajno ispustio dizalicu Deji na nogu rekli su mi da se sklonim da ne smetam. Na kraju smo zvali Maretovog ćaleta da dođe po nas i on nas je dovezao kući. Tako da, što se mene tiče, jedva čekam da idemo ponovo na pecanje.

(Зидање града Скадра; Вукашин Мрњавчевић долази до места изградње и затиче грађевинце где једу)
Вукашин: Алоо мајстори, 'оће ли више тај град бити готов?
Алимпије Архитекта: Господару ми, градимо, ал' што ми саградимо за дан, то нама вила за ноћ поручи, но ти говори овако: да јој нађеш Стоју и Стојана, брата и сестру...
Вукашин: Слушај ти мене ђембели, нисам ти ја луди Влатко да мене подјебаваш с тим твојим мађијама и глупостима у које нису веровали ни неандерталци, него престани да јебаваш шојке и мичи дупе, имате пет дана да довршите тај град да не бисте били божићна декорација на двору на Прилепу, јасно?
Алимпије Архитекта: Али за пет дан...
Вукашин: Три дана.
АЛимпије Архитекта: Али то је немог...
Вукашин 2 дана и градите без скела.