Jebeš me?
Pitanje koje iskazuje krajnju nevericu. Za razliku od klasičnog ''je l' me zajebavaš'', koje i ima pravu ulogu pitanja, ovo je samo jaka konstatacija na novonastalu situaciju, paradoks, jer je u formi pitanja ali ima ulogu odgovora, odgovora koji treba da naglasi svesnost na proizvedeno stanje i spremnost na reakciju.
-Brate, hajde budi se, jebote, ako je ovo tvoj tiket na stolu, a rekao bih da jeste sudeći po šestohiljadaputa zaokruženoj pogođenoj tekmi, došao ti i Cvole, olakšao si Mocarta za dvajes'pet 'iljada.
-Jebeš me? Al' će da se njišti večeras.
............................................................
-Komšija, razbio ti moj malac prozor slučajno, rekoh da se izvinem.
-Jebeš me? Ma, šta ima veze, izvinjenje prihvaćeno, vadi pare.
............................................................
-Džena, ti se sad okreni polako, pored Rona i Roka ubacujemo još dvojicu u kadar, publika traži brojniji geng-beng, jebiga, zakon potražnje.
-Jebete me, a? Ajde, nema veze, samo nemojte mnogo u rč, danas sam ga hirurški izbeljivala.
