Питање које исказује крајњу неверицу. За разлику од класичног ''је л' ме зајебаваш'', које и има праву улогу питања, ово је само јака констатација на новонасталу ситуацију, парадокс, јер је у форми питања али има улогу одговора, одговора који треба да нагласи свесност на произведено стање и спремност на реакцију.
-Брате, хајде буди се, јеботе, ако је ово твој тикет на столу, а рекао бих да јесте судећи по шестохиљадапута заокруженој погођеној текми, дошао ти и Цволе, олакшао си Моцарта за двајес'пет 'иљада.
-Јебеш ме? Ал' ће да се њишти вечерас.
............................................................
-Комшија, разбио ти мој малац прозор случајно, рекох да се извинем.
-Јебеш ме? Ма, шта има везе, извињење прихваћено, вади паре.
............................................................
-Џена, ти се сад окрени полако, поред Рона и Рока убацујемо још двојицу у кадар, публика тражи бројнији генг-бенг, јебига, закон потражње.
-Јебете ме, а? Ајде, нема везе, само немојте много у рч, данас сам га хируршки избељивала.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.