
Питање које исказује крајњу неверицу. За разлику од класичног ''је л' ме зајебаваш'', које и има праву улогу питања, ово је само јака констатација на новонасталу ситуацију, парадокс, јер је у форми питања али има улогу одговора, одговора који треба да нагласи свесност на произведено стање и спремност на реакцију.
-Брате, хајде буди се, јеботе, ако је ово твој тикет на столу, а рекао бих да јесте судећи по шестохиљадапута заокруженој погођеној текми, дошао ти и Цволе, олакшао си Моцарта за двајес'пет 'иљада.
-Јебеш ме? Ал' ће да се њишти вечерас.
............................................................
-Комшија, разбио ти мој малац прозор случајно, рекох да се извинем.
-Јебеш ме? Ма, шта има везе, извињење прихваћено, вади паре.
............................................................
-Џена, ти се сад окрени полако, поред Рона и Рока убацујемо још двојицу у кадар, публика тражи бројнији генг-бенг, јебига, закон потражње.
-Јебете ме, а? Ајде, нема везе, само немојте много у рч, данас сам га хируршки избељивала.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.