
Питање које исказује крајњу неверицу. За разлику од класичног ''је л' ме зајебаваш'', које и има праву улогу питања, ово је само јака констатација на новонасталу ситуацију, парадокс, јер је у форми питања али има улогу одговора, одговора који треба да нагласи свесност на произведено стање и спремност на реакцију.
-Брате, хајде буди се, јеботе, ако је ово твој тикет на столу, а рекао бих да јесте судећи по шестохиљадапута заокруженој погођеној текми, дошао ти и Цволе, олакшао си Моцарта за двајес'пет 'иљада.
-Јебеш ме? Ал' ће да се њишти вечерас.
............................................................
-Комшија, разбио ти мој малац прозор случајно, рекох да се извинем.
-Јебеш ме? Ма, шта има везе, извињење прихваћено, вади паре.
............................................................
-Џена, ти се сад окрени полако, поред Рона и Рока убацујемо још двојицу у кадар, публика тражи бројнији генг-бенг, јебига, закон потражње.
-Јебете ме, а? Ајде, нема везе, само немојте много у рч, данас сам га хируршки избељивала.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.