- Ali, ali... Ne možeš to da uradiš!
- Žao mi je, ovako više ne ide. Ne osećam se kao deo tvoj suvereniteta.
- Ali toliko smo dugo zajedno i živimo zajedno.
- Lakše mi je da se ocepim od tebe i da sama donosim odluke.
- Nikad! Nećeš nikada dobiti moje priznanje za ovo što radiš.
- Ne moraš, neki su me već priznali hiihihi.
- Ali, zar ne možemo da postignemo nekakvo rešenje dijalogom?
- Nisam spremna ni na kakve ustupke.
- Dušo, zašto mi to radiš? Evo, smislićemo nekakav plan... Može to da bude na uzajamnu korist. Samo ostani sa mnom, a radi šta hoćeš... Imaš punu slobodu, ali da ostaneš sa mnom.
- Tebi stvarno ništa nije jasno. Ne razumeš da ne želim da ostanem sa tobom, a i ta priča ti ne pali.
- A seks? Govorila si da i kada bi sve ostalo bilo loše, da bi sa mnom ostala samo zbog toga.
- Jaoj, dragi... Ti stvarno misliš da meni znače nešto tih tvojih 12,44?
- Molim, kako možeš da...
- To ti nije dobra podloga za nastavak ovog dijaloga. Ćao bubi.