Iako Floyd nije lak za slušanje, daleko od toga, stvar Another Brick in the Wall su znali svi klinci, bez obzira da li inače slušali Madonu, DJ-eve, narodnjake, punk... Naravno, zbog ključnog stiha - We Dont Need No Education.
Bilo je tu bunta, obaveznog za tinejdž generacija, i naravno onoga što reče poznati naš političar "Imao sam teško detinjstvo, i u školu sam morao da idem"...
Zaista, teško da će neki osnovac pred svojim drugarima reći da voli da ide u školu, a tek u nekom razredu srednje poneko će priznati da voli neki predmet. Štreber je uvreda, zar ne...
U međuvremenu (za generaciju autora), srušen je Berlinski zid, pa su Floydi (Roger Waters) pravili čuveni Wall koncert. Simbolika se sama nameće, iako teško da su mislili baš na zid u Berlinu. Zidova je uvek bilo i biće, a kako ono nije bio kraj istorije (ma šta mislili neki), ostalo je još zidova da se sruše. I kada je pala Ulica Zida (Wall Street), odmah sam se setio najlegendarnije stvari... Uz pitanje - Da li ćeš biti samo cigla u zidu!? Ili možda baciti kamenje na sistem?!?
Kod nas bi se Wall koncert možda mogao praviti kad padne Šengenski zid. Možda, kažem, samo treba biti oprezan. Mali procenat Srba uopšte ima pasoše, treba biti obazriv sa tvrdnjom da baš taj zid našim građanima najteže pada.
Ne kazem da je obrazovanje lose ali kakvo.. vise sputava prirodne talente, slobodno stvaranje i stvara robove sistema... treba da se promeni!
Наравно, кад нас учитељи терају да за викенд научимо 300 стихова неке епске песме напамет, иако ћемо да је заборавимо за 2 дана, уместо да се лепо поразговара о песми и да се развије критичко мишљење код деце.
Džimi, pesma je upravo o tome... pa i o svetu koji iz toga nastaje. Ne zaboraviti do kada se formira ličnost. A ovaj video sam odabrao baš zato što prikazuje surovost školskog sistema.
Vidim pričaš o Another brick in the wall part 2...
Jeste najpopularnija, ali lično mislim da su part 1 i 3 mnogo, mnogo bolje, ali ih valjda većina teško razume... a verovatno teško i razumeju i part 2, jedino se primaju na taj ključni stih, tako da mislim da se poruka skroz gubi većini ljudi. što se i vidi iz tog koncerta u Berlinu, i celokupnog povezivanja sa Berlinskim zidom...
Ne govori se o zidu i deobi i sličnim džiždabidžama, već o tome da smo svi mi samo karike u mašineriji koja nas kontroliše, cigle u zidovima sopstvenog zatvora, i tako od detinjstva do smrti...
Ali protiv toga se ne može ništa jer su ljudi robovi svojih potreba, želja, strahova, i generalizovanja i marginalizovanja se nećemo osloboditi...
Svako od nas će da živi svoje život, radi, venčava se, odgaja decu, i generalno, proživi život na isti način ko i drugi, što održava celokupan sistem, tako da svi mi i jesmo samo cigle u zidu...
Jebem ti zidove svi ste vi cigle!+