Jutarnja kafa

:kucanje u osam izjutra:
-Ko je sad dete mu jebem...
:otvara vrata:
(Oboje u isto vreme)
-Oooo!
-Pa 'de s' Miko, bre, jebem te u dupe, nema te k'o šećera za vreme sankcija...
-Ma, evo radim, bre! Nego doš'o malo se vidimo bre, da ispijemo kafu jutarnju.
-Ajd' uđi, ajd'...
:stavlja kafu:
-Kako si mi ti, bre, šta ima novo?
-Ma evo... Radim! Ti?
-Ma iiisto, neg... U JEBOTE ISKIPE MI KAFA!
:sedaju za sto:
-Auuuhhh...
-Pssssaa...
(Zvuci ispušteni pri sedanju)
-Nego Miko, kak' ti žena?
:pali se požarni alarm:
-Ščuo nešto?
-Mjok... E! Bio ja danas do p'jace, kad ja tamo, a ono međutim!
-Lažeš!
-Maaaajjke mi, bre!
:čuje se alarm za vanredne situacije, zemljotres u ovom slučaju:
-U, jebote zamalo da prospem kafu...
:obojica uzimaju tacne u ruke:
-Šta je bre ovo, ne mo'š ni kafu više da popiješ na miru...
-Ma strašno, bre...
:zgrada se evakuiše, počinje da se ruši:
-Pu, krv ti jebem, sad je stvarno malo prosu'...
-Miko, a da odložimo mi ovu kafu, a?
-NE! Ni slučajno! Kao - aj' odložimo sad, e pa neće da može...
-Dobro, dobro, bre, samo pitam, šta se ljutiš odma', jeee...