Jutro nakon

Ustajes bez apsolutno bilo kakve ideje kako si sinoc došao kući. Boli te glava i jos jedno metar oko nje. Ustaješ da odeš do WCa. Nakon brzog bacanja pogleda po sobi zaključuješ da nemas pojma gde si. Prisećaš ce nekih molitvi koje si učio u osnovnoj školi i počinješ da se moliš svim bogovima koje znaš da su te sinoć zadržali te da nisi 'ebao TO što je u krevetu pored tebe. Nekako skupiš svoje stvari ili bar ono što ti je dovoljno da izadješ vani i pobegneš glavom bez obzira. Dolaziš kući, obavljaš po WCu sve što treba, praviš kafu i sedaš za komp nadajući se da će ti neko na chatu reći šta si radio sinoc. Pališ fejs i vidiš friend requestove od 4 kineza, dva turka i dve nečega što bi trebalo da budu ženske osobe. Napokon nalaziš nekoga na chatu. Nakon brze konverzacije saznaješ da apsolutno niko ne zna gde si ti bio sinoc jer si oko 1 otišao do WCa i nisi se vratio. Jedina svetla tačka u celoj priči - kolega ti je poneo jaknu iz kafane. Nakon ovakvih večeri se zaklinješ sam sebi a i većini bogova koje poznaješ da više nikada nećeš piti.