K’o u sred pustinje da mi je pirn’o ‘ladan povetarac

Izraz koji se koristi kada si baš u nekoj veoma zajebanoj situaciji i sve što možeš da uradiš je da sediš i čekaš kako će ona da se reši, a tvoj uticaj na rešenje te situacije je ili nikakav ili krajnje minimalan, dok posledice po tebe, u slučaju da krene na lošu stranu, mogu biti veoma pogubne.

Naravno, ukoliko se situacija reši na dobar način po tebe, onda dolazi do padanja kamena sa srca, zahvaljivanja Bogu za još jedno čupanje i do nekog osećaja koji, iako većina nas nikada nije lutala po pustinji, sigurno izgleda kao kada ti po onoj vrućinštini tamo preleti po licu hladan povetarac.

- Ej matori, što si bled tako? Koji ti je kurac?
- Ma brate, idi bre u kurac i ti i ova tvoja ideja da idem autobusom da budem manje sumnjiv muriji.
- Što brate, šta je bilo, ej sedi brate, baš si bled. Nego jesi sve doneo?
- Ma jesam bre al’ jedno 3, 4 godine ću kraće da živim. Zamisli ovo. Obavio ja sve. Pokupio sam 500 7.62, 250 7.65, 250 devetki, četiri tetke i dva heklera. Natrpao sve u torbu...
- A škorpioni?
- Ma jebali te bre škorpioni, nije ih imao, dobro je i ovo da je stiglo, slušaj me.
- Ajde.
- I sačekao ja lepo autobus, ušao unutra a puna mi torba tih sranja, sedim opušteno, nabio sluške i uživam, kad ono kod Opštine ulazi deset pandura u autobus. Gotova im taman bila smena pa krenuli u onaj njihov hotel izdrkani na Bežaniji i još ko za kurac, svi posedali oko mene. Jedan odmah pored, dva iza, dva na onom sedištu sa druge strane i ostali stoje i baš pričaju sa ovim što sedi pored mene, on je neka faca valjda ‘bem li ga.
- Au brate.
- Ništa me ne pitaj. Ja skinuo sluške, kao kuliram, a samo osećam niz kičmu kako mi curi znoj. Još k’o za kurac, ovaj ker što sedi pored mene, malo malo, pa me pogleda, a ja se tripujem, gotovo, provalio me. I na sve to kako se malo pomerim k’o da čujem da se oni meci sudaraju i samo čujem kling, klang. Ma katastrofa.
- Pa što nisi sišao odmah na sledećoj tamo kod Fontane?
- Ma zaledio sam se i samo sedim i kao nešto vrtim ruke i noge u zglobovima, kao idem sa fudbala, zbog torbe i to i kako se pomerim opet kling, klang.
- Matori, ja bi se usr’o.
- A ne nisam, samo da me jedan pita šta imaš u torbi i eto unapređenja a meni jedan duži odmor u popularnom letovalištu Zabela.
- Dobro je da te nisu izvalili brate, sve je okej.
- Ma nije kraj tu. Još me taj pandur pored što sedi pita: “Izvini dečko, jesi dobro, nešto si mi bled?”, a ja ni živ ni mrtav, srce samo što ne iskoči iz grudi kako lupa. Kao svih deset pandura da gledaju u mene i kao da se ni muva ne čuje. Znaš kakav trip.
- Pa šta si mu rek’o?
- Pa rek’o: “Igrao sam fudbal, pa sam se umorio, a malokrvan sam.”, ništa pametnije mi nije palo na pamet.
- Au koji si konj, pa gde ti to pade na pamet. I šta ti je rek’o.
- Ništa, kaže: “Jedi cvekle više, to je dobro za krvnu sliku” i okrete se dalje da priča sa ostalim pandurima. Idi bre u kurac, šlog da me strefi umalo.
- Kad su sišli mora da ti je kamen sa srca pao.
- Ma 'de nije brate. K’o u sred pustinje da mi je pirn’o ‘ladan povetarac.