Kad bih samo jednom to uradio

Subota, lep, sunčan dan. Kum, Radovan, Slobodanče i ja izašli malo da pikamo basket na lokalnom terenčetu. Na obližnjoj klupici, sedi grupica veoma lepih i zgodnih devojaka, koje nas gledaju i smeškaju se, a među njima i devojka koja mi se već duže vreme sviđa ali nemam herca da joj priđem.

Da se napravim važan, pošto imam dobar odraz, zaletim se i skočim da dohvatim obruč, i za duvno čudo, uspem da ga zakačim prstima, što je naišlo na komplimente mojih drugova. Naložio sam se kao ugalj, posebno jer sam znao da me grupica pripadncia lepšeg pola posmatra.

U tom trenutku, iza ugla izlazi On. Baja od svojih 2 metra, za 10 glava viši od nas, sa 5 znojnika na glavi, još 10 znojnika po rukama i nogama, i čarapama podignutim do muda, kao da je direktno došao iz NBA. Uzima loptu, zaleće se, skače sa slobodnog bacanja i zakucava loptu u koš sa dve ruke kao poslednji sivonja, i nastavlja kao mlad, prezubljeni majmun da se vere za obruč, koji počinje da cvili da ga ovaj sivonja pusti.

Ovim svojim manevrom, gorepomenuti sivonja, dolazi do G-tačke devojaka koje su nas posmatrale, i počinje kolektivno svršavanje na njega od strane istih.

Nisam znao kako da se osećam u tom trenutku, samo sam uzdahnuo : " Kad bih samo jednom to uradio " !