Kad zamirišu jorgovani

Danas sam umro, a možda i juče, ne znam. Došlo mi je obavještenje na Fejzbuku: "Umrli ste, sahrana sutra. Naše poštovanje". Međutim to ništa ne znači, možda sam umro i juče.

Gasim notifikaciju. Palim cigaretu.

-Umro sam?

Hmm, mora da je tačno, Fejzbuk ne laže. To se 100 % desilo. Pipam ruke, hladne su... ali hladne su i uvijek bile. Internet ne laže. Mediji ne lažu. Dakle, mrtav sam. Super, iskoristiću ovo vrijeme da učinim nešto korisno za moje voljene, a da mrtav sam... ne mogu ništa promjeniti i da hoću.

Palim još jednu... ubija ovaj Vinston crveni 100s, navuću kakve rakčine. A šta me boli kurac i onako sam mrtav. Uvlačim poveći dim, sipam rakiju na kojoj piše "Momir - kruška, 1995. godina". Đed pokojni pravio da imam kad se budem ženio. Valjda može đede i za sahranu? nije frka nikakva. Palim jutjub, palim "Stari bagreme" od Baje, rakija klizi.

Nova cigareta.
Nova čaša.

Kontinuitet unošenja duvanskih i alkoholnih derivata u sebe ne prestaje, ali šta me boli kurac, mrtav sam. Još jedan sam u nizu.
Da li sam stvarno mrtav? ili sam izgubio sebe u moru drugih. Hm, teško pitanje. Može jedna rakija da razbistri mozak. Naravno da može, kad si mrtav, valjda imaš i pravo da se ubiješ.
Možda i nisam fizički mrtav još, možda sam samo izgubio ideale i razmišljanja da bih mogao živjeti. Možda sam prodao ono što sam nekada bio da bih se obezbjedio? vjeru za večeru... možda.

Vidiš, o tome nisam razmišljao.
Palim Fejzbuk.

Moji dragi prijatelji, izgleda da su i oni mrtvi. Nema više nekih objava, sve je to politički obojeno, u crveno ili plavo. Mrtvi, definitivno. Zašto i ja mlad skončah? da, da, sinovi.

Rakija? - zašto da ne. Jedna, druga peta, deseta, nestaje crveno i plavo. Ostalo je samo crno.

Ustaj sine, sedmi je oktobar, moraš glasati. Znaš fala Bogu za koga ćeš, valjali su nam.
A možda da se ipak pravim i fizički mrtav?

Kad dođu teški dani,
kad odu svi jarani
kad zamirišu jorgovani

Hoće li ikad prestati mirisati?