Kad zamirišu jorgovani

Данас сам умро, а можда и јуче, не знам. Дошло ми је обавјештење на Фејзбуку: "Умрли сте, сахрана сутра. Наше поштовање". Међутим то ништа не значи, можда сам умро и јуче.

Гасим нотификацију. Палим цигарету.

-Умро сам?

Хмм, мора да је тачно, Фејзбук не лаже. То се 100 % десило. Пипам руке, хладне су... али хладне су и увијек биле. Интернет не лаже. Медији не лажу. Дакле, мртав сам. Супер, искористићу ово вријеме да учиним нешто корисно за моје вољене, а да мртав сам... не могу ништа промјенити и да хоћу.

Палим још једну... убија овај Винстон црвени 100с, навућу какве ракчине. А шта ме боли курац и онако сам мртав. Увлачим повећи дим, сипам ракију на којој пише "Момир - крушка, 1995. година". Ђед покојни правио да имам кад се будем женио. Ваљда може ђеде и за сахрану? није фрка никаква. Палим јутјуб, палим "Стари багреме" од Баје, ракија клизи.

Нова цигарета.
Нова чаша.

Континуитет уношења дуванских и алкохолних деривата у себе не престаје, али шта ме боли курац, мртав сам. Још један сам у низу.
Да ли сам стварно мртав? или сам изгубио себе у мору других. Хм, тешко питање. Може једна ракија да разбистри мозак. Наравно да може, кад си мртав, ваљда имаш и право да се убијеш.
Можда и нисам физички мртав још, можда сам само изгубио идеале и размишљања да бих могао живјети. Можда сам продао оно што сам некада био да бих се обезбједио? вјеру за вечеру... можда.

Видиш, о томе нисам размишљао.
Палим Фејзбук.

Моји драги пријатељи, изгледа да су и они мртви. Нема више неких објава, све је то политички обојено, у црвено или плаво. Мртви, дефинитивно. Зашто и ја млад скончах? да, да, синови.

Ракија? - зашто да не. Једна, друга пета, десета, нестаје црвено и плаво. Остало је само црно.

Устај сине, седми је октобар, мораш гласати. Знаш фала Богу за кога ћеш, ваљали су нам.
А можда да се ипак правим и физички мртав?