Recept za dobar dan. Ako su vinjak i kisela terapija za napaćenu dušu onda je ovo preventiva da do nje ne dođe. Dnevna doza antidepresiva. Svako jutro po jednu jaku tursku kafu sa ratlukom i jednu ili eventualno dve domaće rakijice i spreman si za svako sranje koje ti život sprema. Kafa čuva glavu od radže, a brlja čuva stomak od kafe. Lepo su to naši stari provalili.
- Dobro jutro, čiča Pero. Kao i uvek?
- Što me pitaš, Mile, kad znaš? Daj, deder, kafe i onu vašu brlju al' ne onu što je "pečete" u koritu, pa je posle prodajete kao domaću nego onu što sam pio onomad.
- Pobogu, deda Pero, pa niste vi bilo ko da pijete onaj špiritus. Nema ona gazdina al' imam nešto bolje. Stiže domaća loza od dvajes' gradi. Ja peko.
- Daj ti meni, sine, ipak onu šećerušu. S njom bar znam na čemu sam.
Pa, gde ću najboljeg pisca među vukajlijašima da metnem za konobara? Kafo, ovo je bilo dvosmisleno. Kekeke... ;)
Neki elekričari sa kojima sam radila tako svako jutro. Kafa, rakija, doručak tek oko 11. Struja i rakija se odlično slažu. A i skela i rakija seodličo slažu. I merdevine i rakija. Ima još toga...
Tooooo bre. Kavarakija, tako se izgovara