Kajase
Uzde. Kaiševi koji se stavljaju na konja ili muža.
(dvor u Rasu, 1190. godina)
Stefan Nemanja: Pa gde si, Ozriša, sunce ti poljubim, sto godina te nema!
Ozriša: Evo, malo imanje, malo putovanja, malo sklekovi, malo leđa i tako.
Stefan Nemanja: Kažeš putovanja, a? Rastko, ostavi taj kaiš, to nije za jelo! I šta ono kažeš, gde si bi... Rastko, 'oćeš ti da ti ja dođem tamo i izlupam ti to dupe, ostavi taj kaiš već jednom! I šta kažeš, gde si bio ove godine?
Ozriša: Bio sam u Draču, bio sam u Budimu i u Stolnom Beogradu.
Stefan Nemanja: Ideš u đavola, ti putuješ više od mene izgleda.
Ozriša: E pa, imam dobru turističku agenciju, Prediša travel, evo ti vizitka, deset posto popusta za sve velmože.
Stefan Nemanja: Rastko! Pa sad ću ti se majke najebati! (ustaje, ali Rastko beži)
Majke mu ga detinje, izgriz'o mi sve kaiševe, ja stavim lepo k'o čovek svu ratnu opremu, krenem u juriš i spadne mi sav oklop, moram d' oborim nekog našeg i otmem mu oklop, bog te mazo!
Ozriša: Ma deca, i mi smo bili takvi.
Stefan Nemanja: Ma šta takvi, sunce ti poljubim, mene moj pokojni Zavida tuk'o k'o vola u kupusu ako bih ga popreko pogled'o. A ova današnja mladež, bog da te sačuva! Nego, kažeš bio si u Budimu, a?
Ozriša: Jesam, ako ikad odeš, moraš probati kurtoš-kolač, ili još bolje, doneću ti ja.
Stefan Nemanja: Kurtoš-kolač kažeš? Pa je l' ti, tebra, misliš da sam ja dukatlija, svega ti?
Ozriša: Ma jooook bre, tako se zove, nema veze s njihalom strave.
Stefan Nemanja: Pusti ti mene toga, nego vide li ti Lasla tamo?
Ozriša: Ma kakav crni Laslo, navukla mu ona njegova rospija kajase, ne može da makne dok mu ona ne dozvoli.
Stefan Nemanja: Znači crkla kera...
