Kako je 1939te rekao zalizani prodavac razglednica iz Austrije, "Viđ lude Poljake, kobilama na tenkove!", misleći pritom na neosporeni istorijski postulat, da se Šah teško matira pijunima.
Onaj koji vitla najvećim kalibrom, kroji zakone.
Na nivou globusa, to su carstva (primenjenije, imperije; ko je padao na popravni, lat. imperium-sila) koja diktiraju slobodu.
Jedan ima utoku, drugi fleka gaće; jedan je direktor, drugi je sekretarica, koja ne može da nađe spejs na tastaturi, ali su joj za jednu dojku potrebne šake Slavka Vraneša. Obe.
Elem, ništa nije večno.
Onaj, ko je jeo suši sa gole Japanke i pio Kristal, dok mu Ceca Ražnatović u toplesu pevala u krilu, sutra će krasti kifle iz otvorenih pijačnih cegera.

Квалитет одрађеног посла, код веома мале скупине људи. Ма ни групичице.
Они, барем по причи, заиста једну јебу, а друга им пуши. Ловачке приче су код њих жива истина која се не доводи у питање. У најмању руку су несвакидашњи. За пример.