Kako da ti kažem to?

matori, oh...

u kurcu sam nekom, totalnom i onda, jebiga...

i ja sam, matore, nemoj da si takav. iseri se i ti njoj na lobanju.
http://www.youtube.com/watch?v=IOmGqE7o7vI&feature=player_embedded

pa moglo bi ovako i da završi, ahahahha, šta će da mi fali,
al lako je tebi, ti si polni neprijatelj :D

Ja sam još na ovom delu kad kenjaš i plačeš. Lagano...
Lako je meni, oOoo, da se sokolim... Ne znam, tužna mi ova pisanija.
TUŽAN SAM, KEVO, NIKO ME NEČE!

ev ti i ovo, defka u stihu :P

Kako da prećutim silne reči te,
i kažem samo one dve,
da te volim,
ili da se bojim.

Kako kad izgledi su mali,
da su nam se isti snovi dali,
kako su teške reči te,
volim te.

I šta ću sad, posle i pre,
kad prećutim, te reči dve,
i kažem ti silne sve,
ali ne
i volim te.

Al opet, on može i bez reči,
pored tebe biti stalno,
i pogledom, ti otkrićeš javno,
voliš ga.

A ja sa moje reči dve,
i još one silne sve,
ponavljaću drugovima,
da volim te.

I evo već je smešno,
šta u dve reči stane,
kako pogledom načinješ mi rane,
a volim te.

ajme...oblak svaka čast, naježila sam se...

Brate, da si napisao i serem u šljiviku, guzica me boli, oh, kako te moje srce voli! meni bi opet bilo tužno..... VOLIM TE, oblačematore! :))))

hvala lolana :)
a nije mi do šljivika trenutno, al volem i ja tebe :)

Osećam te blizu, znaš onaj osećaj, kad gubiš kontrolu,
lomiš me kao talasi čamac, što usamljen pluta na podivljalom moru.
Pa zastaneš na pola reči, prepustiš mi da sam slutim kraj
i uneseš nepotreban nemir u moj mali, zamišljeni raj.

evo i ovo, kanda je isto tužno :)

Esi razmisljao da objavis neke svoje pesme? +

Samo se nadam da će neko drugi da ga voli onako kako treba i da brine o njemu....
Šukurac, rasplakaću se! Ooo, šljivici i livade!

pa jesam, na književnosti sam trenutno, prva godina, imam malo tih pesama, pomalo aforizama i moglo bi, evo onda još dve :)

U mom selu, domovi su mali,
u gradu ja viđah, mnoge kuće veće
i naša ognjišta, nekako su skromna,
ali puna prostodušne sreće.

U mom selu, običaj je ovo,
da kad neko kupi nešto novo,
okolne kuće u jednu se skupe,
postavi se sto i spoje se klupe.

U mom selu, pogača se peče,
svakog dana ili svako veče,
dve, tri ljute drmnu se sa nogu,
pa se prekrsti i pomoli Bogu.

U mom selu, još se čuva stoka,
sveža voda grabi iz bunara,
moj ti seljan obrađuje zemlju
i njen prinos, osnovna je hrana.

U mom selu, još poštenje vlada,
makar tako, bilo je do sada,
a da vidiš u modernom gradu,
kako pošteni uveliko kradu.

U mom selu i nema seljaka,
odselili se u gradove i varoši veće,
u mom selu ima dobrih ljudi,
al se seljak, jako retko sreće.

Trulo stablo isušenih grana
nemo zjapi na pustome polju
nema ploda,odavno ne raste
samo gleda svoju trulu koru.

Ogoljeno do kostiju golih,
isuviše gnjilo, za seoski plot,
kao čovek, na obali što čeka,
da postane Aheronov gost.

Kako da ti kažem to, naša veza ima čudnu ćud...
Strašno me podsjećaš na jednog lika sa foruma, bio je isto ovako strašan crnjak/realista i pekle su njegove riječi, isto tako peku i tvoje. I na kraju onaj bijedni :)

A ova me pesma i proganja, ako neko ode, odnjeće dobro, ostaviće zlo...
a i te moje reči, samo prođu kraj ljudi...

Grrr bolje pišeš pesme od mene -.- A te reči nemoj ni da kažeš, ako nema nikakve šanse, samo ima da ispadneš jadan....:S
I +

ma verujem ja i da ti pišeš ok, samo se nekad malo potrudiš i rastužiš, sve to iz srca dolazi :)

Lepo ja pišem, ali ne kao ti xD

Sviđa mi se, turam zvezdicu i predlažem za naslovnu.

Baš, treba ovo odabrati.

Ovo je jako, ali se bojim da je prviše plačipičkasto i da će namaknuti mnogo tisuća lajkova s Fejsa ako bude odabrano... +

Čuj plačipičkasto! Znaš ti da ja ovu defku napamet znam, koliko sam je puta čitala. I treba je odabrati, podvlačim!