mangup; tabadžija; zajeban lik; faca;

Čovek, koji je na ulici odrastao i završio školu.

У граду једно, а у селу, нешто сасвим друго.

Углавном се користи за категоризацију потенцијалног зета. Јеби га, градско дете. То научило на градски живот, дрво у животу није исцепао, нуме да оре и дрљачи, не слуша Микија Гајића, носи розе, закашље се кад пије ракију(коју обавезно гаси), а пије је само кад мора, тј. само кад дође у тазбину. Пази на исхрану, краву видео једино на слици, печење не једе јер је масно, да не помињем да никад није приклао свињче, јер се онесвести чим види крв. Кад треба да се промени сијалица, зове мајстора.
Не иде по кафанама, јер је, јелте, он фин дечко који не залази по биртијима. Слуша само Жељкове, и зна по једну песму Томе Здравковића и Мирослава Илића. Не зна да игра коло. Пре ће он да умеси славски колач него поједине снајке.

Никад од њега домаћин какав се тражи!