Kameno doba

- I kakva je bila žurka sine?
- Odlična. Povezali smo se sa nekim drugarima iz Amsterdama koje smo upoznali preko fejsa i njihovu žurku smo projektorom puštali na zidu, a oni našu. Jednu pesmu praši njihov DJ, a drugu naš. Ludilo.
- Jese cirkalo malo a?
- Pa jeste, ali su u Maksiju bili sveži, kako ih ti ono zoveš, ekseri pa smo se svi nagutali. Znaš kakav je trip ćale, znači neka Holanđanka prišla skroz i preko projektora smo se ljubili. Haos.
- Šta si, lizao zid?
- Da, ali toliko sam bio nagutan da mi je bilo do jaja. Kao da smo se stvarno žvalavili. Ne možeš to to da razumeš.
- Pa ono, naravno da ne mogu. Mi smo pravili žurke tako što kupimo sveće i baterije za kasetofon, pošto su često isključivali struju tih devedesetih. Ipak, kada capnu struju, žurka je dobijala sasvim novu dimenziju, ako me razumeš.
- Ne razumem.
- Nismo ni palili sveće, kapiraš?
- U mraku ste bili?
- Da.
- Bez stroba?
- Da.
- Bez bleklajta?
- Da.
- Bez muzike?
- Baterije smo imali. Za kasetofon.
- Na kasetofonu ste puštali muziku?
- Da. Mrak. Do'vatiš ribu, muzika lagano piči. Niko vas ne vidi. Super je bilo.
- Au ćale u kom ste vi jebenom kamenom dobu živeli.
- Barem nismo jebali zid.