Period koji svakoj novoj generaciji idealno služi da opiše zastarelost generacije koja joj je prethodila, ne samo u tehnološkom smislu, već u svakom mogućem bilo to oblačenje, govor, muzika ili bilo šta drugo što je u generaciji pre bilo gotivno.
- I kakva je bila žurka sine?
- Odlična. Povezali smo se sa nekim drugarima iz Amsterdama koje smo upoznali preko fejsa i njihovu žurku smo projektorom puštali na zidu, a oni našu. Jednu pesmu praši njihov DJ, a drugu naš. Ludilo.
- Jese cirkalo malo a?
- Pa jeste, ali su u Maksiju bili sveži, kako ih ti ono zoveš, ekseri pa smo se svi nagutali. Znaš kakav je trip ćale, znači neka Holanđanka prišla skroz i preko projektora smo se ljubili. Haos.
- Šta si, lizao zid?
- Da, ali toliko sam bio nagutan da mi je bilo do jaja. Kao da smo se stvarno žvalavili. Ne možeš to to da razumeš.
- Pa ono, naravno da ne mogu. Mi smo pravili žurke tako što kupimo sveće i baterije za kasetofon, pošto su često isključivali struju tih devedesetih. Ipak, kada capnu struju, žurka je dobijala sasvim novu dimenziju, ako me razumeš.
- Ne razumem.
- Nismo ni palili sveće, kapiraš?
- U mraku ste bili?
- Da.
- Bez stroba?
- Da.
- Bez bleklajta?
- Da.
- Bez muzike?
- Baterije smo imali. Za kasetofon.
- Na kasetofonu ste puštali muziku?
- Da. Mrak. Do'vatiš ribu, muzika lagano piči. Niko vas ne vidi. Super je bilo.
- Au ćale u kom ste vi jebenom kamenom dobu živeli.
- Barem nismo jebali zid.
Period u Srbiji kada su demonstracije. Tada se naš narod služi raznim oružjem, čvrstog stanja.
Kamen, cigla, blok, crep...
Време док су се хулигани још увек гађали искључиво камењем.
Сад су ту и столице.
Od kolevke pa do groba najdraže je ovo doba.
erekcija tvrda ko kamen
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.