Kamikaza

U stara dobra vremena kad su se naših očeva dedovi igrali četnika i partizana i za ko zna čije babe zdravlje se ubijali medjusobno Japanci su izmislili kamikaze, pilote koji su se zapucavali u protivničke brodove i ginuli za cara, otadžbinu, čast, slobodu i još po nešto. Posle nekog vremena su shvatili da viših ciljeva ima koliko hoćeš i da nema smisla ginuti za njih i manuli se ćorave rabote.

U poslednje vreme se kod nas sve više primećuju uticaji dalekoistočne kulture (tetovaže sa kineskim slovima, Digimoni i gomila zaludjenika za katane) i bilo je pitanje dana kad će da se pojave srpske kamikaze. Kamikaze su se konačno pojavile, to je ona sorta klinaca koji sednu na skuter, kacigu ne stavljaju jer im ne treba i dok jednom rukom drže telefon na crveno uleću u pogrešan smer jednosmerne ulice. Tu i tamo uspešno pogode neko vozilo koje ne uspevaju da oštete mnogo, protiv pešaka su znatno efikasniji ali ih teško pogadjaju jer niko normalan ne ide tamo gde kamikaze voze. Najčešće napadaju bandere i betonske kante za djubre koje izgledaju kao lake mete ali se iza lažnog izgleda nezaštićenost krije nesalomiv duh (i materijal) čelika i betona protiv kog ni najupornija kamikaza ne može ništa.

Na kraju, Japanci su barem mislili da znaju zbog čega ginu a ovi se ispolomiše iz gluposti.