Dodji, kažeš i sunce se radja na istoku. Nesvesno ubrzavam svoj korak. Tvoje šake, znaš kako volim šake. Jednom me privlačiš sebi, a druga klizi preko obraza, niz vrat u moju kosu. Topao letnji dan. Uživam na suncu. Naivno se prepustam tvojoj toploti. Moraš znati da te volim, moraš...
Ogledam se u očima tvojim, boreći se za vazduh. Postaje prevruće, pusti me u vodu. Tvoj zlobni osmeh nanosi oblake i vidim munje i gromove čujem.
Grad. Težak led cepa moju na suncu izgorelu kožu. Ne umem da se sklonim.
Posle će ledena kiša da spere krv sa mene, al ostaće ožiljci duboki. Trebaće vremena mnogo da opet naivno uživam u vrelom letnjem nebu. Iako mi se sad čini, da neću nikad više.
Љепо љепо написано мајку ти божју как да вам кажем другарице Млада Партизанка као ваш маршал и врховни заповједник предложит ћу да будете овај одликовани орденом народног штатијазнам овај хероја и томе слично овај. А сада пођите ми скидати хлаче.
ajd što se objavljuje osrednja tin/leksikon proza
i treba
al što se ovako ocenjuje i slavi
zadnji vakat
no, nema veze
Твој поглед је поглед човека чије срце плива у катрану мржње, што те дисквалификује као некога ко може донети суд о делу на тему љубави, јер љубави може судити само љубав. Ти ћеш рећи сада- али суд љубави је слеп! А ја ћу ти на то касти- окачим те о реп!
moraš, mačak, moraš jbg
divno napisano, omiljena