Čovek koji se razočarao u onu stvar pa isprobava neke druge stvari.

Ne otići na medeni mesec, ili neki drugi svemirski objekat.

Ruski mafijaš koji ''pere'' državne pare.

Звоњава уз вибрирање.

U slovenskoj mitologiji talason je slučajni prolaznik, čija se senka ili telo uzida u građevinu, po verovanju ta osoba umre nakon 40 dana, zbog toga su se zaobilazila mesta na kojima se nešto gradi.
Običaji se vremenom menjaju, menjaju se i zidarske veštine, tako da je danas talason prolaznica sa butovima punim celulita koji se talasaju.
Kada prođe pored objekta koji se gradi, uglavnom joj neki bauštelac dobaci sa zgrade ''Joj, mala što bih te uzid'o'', ili klasično samo zvizne za njom.
Međutim, prolaznica koju odmere sa skele, ne umire nakon 40 dana, već uglavnom promeni trasu kojom se kreće, ili u najboljem slučaju bude prcana od nekog zidara sa skele.

Uzbuna za opasnost u pčelinjem narodu.

vidim ose / bzzzz zzz

Pčela matica je bila na pedikiru i manikiru svoje šarene žaoke po kojoj se prepoznaje njen stil za modu u pčelinjem svetu, ali i njen kraljevski status.
Vredni podanici su sakupljali polen i pretvarali ga u med, a general odbrane pikao fudbal menadžer sa Barselonom u svojoj osmougaonoj kancelariji.
Košnica se zatresla, generalu je pao miš sa stola, a matici pčeli su odradili pogrešnu šaru na njenoj kraljevskoj žaoci.
General je pogledao kroz osmougaoni prozor sa zatamnjenim staklom u svojoj kancelariji, ali ništa nije video jer je nosio naočare za sunce.
Počeo je da razmišlja, šta bi moglo da trese košnicu, i onda mu je sinulo: ''Hej, pa gladni meda hoće meda''.
Skinuo je naočare za sunce, otvorio prozor, pogledao ispod košnice, ali medveda nije bilo, i ako je košnica bila na grani bukve.
General se vratio u svoju osmougaonu kancelariju, počevši opet da razmišljaša šta se dešava.
A onda mu je sinulo ''Hej, pa to se matica pčela jebe sa maserom, na za zadnjem sedištu njegovog wellnesa''.
Otišao je tamo, upao kao racija, video da se matica pčela jebe sa maserom, ali je video da maser ima mali kurac, samo se izvinuo i napustio odaje.
A onda se košnica još jače zatresla, iz pčelinjeg seizmološkog zavoda poslali su čoveka da obavesti generala.
General je pogledao mladog truta jednim okom, drugim gledajući kroz prozor, a onda je rekao ''bzzzz zzz'' (srp. Vidim ose)
Sa ozvučenja se čulo ''AHTUNG AHTUNG, DAJE SE NA ZNANJE, SVAKA PČELA DA SE SAKRIJE U SVOM OSMOUGAONOM DOMU DOK NE PROĐE OPASNOST''.
Sve su se pčele sakrile osim generala koji je ostao zapanjen, sam protiv 20 000 osa.
Ose su upale u košnicu, general je mahao svojom žaokom, ali ose ga nisu jebale ni 5%, pokrale su sav med što su pčele napravile, odnele ga ispod grane na kojoj se košnica nalazila.
Dole su krkale meda, toliko da nisu mogle da polete više, te je svih 20 000 osa zaspalo.
General je rešio da se osveti, sletio je na trulu granu na kojoj je bila košnica, i počeo da skače, ali bio je sam, prelagan i nije mogao puno da učini.
Proglasio je mobilizaciju i sve pčele su se na prstima propele do grane i počele da skaču, grana je pukla i pala na 20 000 osa.
Kraljevstvo je počelo iz početka, matica se i dalje jebavala sa maserom malog kurca, general je obrisao fudbal menadžer i počeo da pika kanter, a vredne pčele su imale povećanje plata od 1,5%.
Košnica nikad više nije bila napadnuta.

Jebe, dok ga ne prekinu.

Ples domaćice sa usisivačem, dok joj muž pije pivo na fotelji i gleda ligu šampiona.

Pozdravljam te Đede Mraze, ja znam da treba da ti se šlihtam malo i da pokažem kako sam pažljiv i brižan, tako da ću početi od početka.

Dragi đede moj, imaš li drva? Jel mnogo 'ladno kod tebe na jednom od polova, znam da jeste samo te zajebavam, al' standard jebiga. Izvini što psujem, ustvari, ovo je neko rekao na tvu pa sam mahinalno ubacio u ovo pismo.

Ti i sam znaš da je tv najvće zlo ovoga sveta i da on samo zaglupljuje ljude, tako da sve ti je jasno.

Nadam se da redovno hraniš irvase, dajem ti predlog da ih hraniš sirutkom, jer meso kasnije bude ukusnije mnogo, a i sirutka je prirodnija od ovih fabričkih koncentrata, a i konji sa rogovima treba da te vuku, jer idu godine, kosti su teže, ima tebe dragi moj đede... nemoj da se ljutiš.

Šalim se naravno, pravo da ti kažem, boli me ona stvar za tvoje stanje, ali moram da budem iskren ja sam ceo život verovao i verujem u tebe,
Čak šta više, drugari su mi pričali da su te prizivali tako što su se držali za uši i skakali na jednoj nozi u poderanim čarapama na peti, to sam pokušao i nije se desilo ništa što su rekli...

Ali ja sam i dalje verovao u tebe, onda sam pitao roditelje da li postojiš i pustili su mi film na onoj kutiji što zaglupljuje ljude...ali ja sam i dalje verovao u tebe...
Ono što želim da mi doneseš ove godine su džordanke, ne ćerke od Majkla Džordana, nego njegove patike, iste kao njegove samo moj broj.

Ako toliko možeš da mi učiniš, da znam kako se krste vernici u tebe tako bih se prekrstio sada u ovom momentu dok gledam kroz prozor u pun mesec, čekajući da proleti kometa.

E ako mogu još nešto da te zamolim, da mi doneseš i štampač, ne mora biti u boji, samo neka ima tonera, da mogu ovo da ti odštampam jer inače ni ti nećeš ovo pročitati, a ni ja neću da dobijem toliko željene džordanke.

Uglavnom poštare Željko, ako budeš čitao ovo, znaj bez obzira koliko si pijan, ne dostaviš li, reći ću ocu da mi jebeš majku svakog četvrtka dok je on na poslu..

I Dragi deda mraze, ovo ću dostaviti prvo roditeljima u 2 primerka, a onda ću ti poslati i mejl, jer je poštar Željko mnogo jači od mog tate, tata izvini. tata volim te, kupi mi Džordanke jer drugačije neću moći da podnesem tvoj i mamin razvod.

Vaš sin Đuro :)