Kec u rukavu

Ikar: E, tata, danas na more, skuplja se društvo na par dana, red je da pođem, biće i...
Dedal: Ne može. Nemam ja para da ti dam.
Ikar: Zašto ne može bre? Ma imam pare, skupljao sam od užina, jeo kiflu umjesto pljeskavice..
Dedal: Ne može. Nisi pokosio travu u dvorištu, rekao sam da se završi to...
Ikar: Nisi ni provjerio. Još juče sam završio, da ne gledaš Vimbldon cio dan, znao bi. A zbog Vimbldona si me ti i tjerao da je kosim! E pa trt ćeš imat' onakvu, samo da znaš, pa sve da je lenjirom poravnavaš...
Dedal: Mali.. Ne blesavi. Ne ideš i gotovo. Tačka kraj. Tutanj sad, počinje Davidenko.
Ma zašto ne čoveče? Kraj godine, prosjek 4.5, upisao sam ETF, sve sam pozavršavao oko bašte, objasnio sestri matematiku za popravni, šta ćeš ti više od mene??
Dedal: Sine, ne ideš. Ne troši dah, idi pomogni majki tamo, sadite karanfile ili kivi, ili tako nešto.. Pusti tatu da gleda tenis. A i onu jedinicu što si dobio onomad, i za to znam. Neka si ti nju popravio, ali stub je stub, obrukao si porodicu.
Ikar: ŠTA??! Ti nisi normalan! Krivim kičmu svo vrijeme ovdje pola života!! Trčim kao pas neki za vama šta god da pomenete, kompjuter ste mi sjebali hiljadu puta do sad, sa vašim skajpom i emesenom, da se čujete sa kulerom Goranom što ste ga poslali u London da studira, a ja ima da se patim sa vama. I još mi kec pominješ iz praistorije!! Ne mogu ni guzicu da umočim k'o čovjek, tretirate me k'o gov...
Dedal: Mali..
Ikar: ŠTA JE??
Dedal: Zajebavam te ja. Idi bre na more, uživaj malo. Nego bile reklame, pa mi dosadno. A sad mi stvarno počinje tenis, aj tatino, i neka ti da majka još koju paru..