Izrečena reč kad navru uspomene.
...sedim u sobi, koju dobih od dede. Tu na Fruškoj gori. Na zidovima vise stare alatke, jedna gitara, mnogo drvenih polica i jedan drveni jaram na južnom zidu.
Na severnom zidu, iznikao kamin. Pored njega drva koja je deda ostavio onomad kad je išao u lov. Razmišljam kako je hladno bez njega i želim da zapalim vatru u tom kaminu, ali mi je žao drva koja je deda uneo pre deset godina. Na kraju pomislim: Zato ih je deda i uneo. Nalazim stare šibice pokraj dedine lule. Palim vatru sećanja, i gledam kako se lagano plamen topi u vazduhu dok pucketanje drva i miris borovine polako, ali sigurno oživljavaju ovaj dom.
Polako sa vatrom naviru sećanja. Setih se kako me je deda onomad vodio na sok i sladoled kod "Živka". Traubi soda i sneško. Čak i ukus dolazi u sećanje.
Eh... a kad god bi video konja i platon ispred "živkove" radnje, pozvao bih drugare iz ulice, jer sam znao da će deda svima da kupi po sok i sladoled, a on i njegova ekipa penzionera da uz unuče rakije, pričaju o lovu, jelenima, lisicama, zečevima i fazanima.
Odjednom se u sobi prolomi miris kolača sa višnjama,e to baba zamesila pa peče. Čeka dedu da me dovede, i grdi ga što mi je kupio sladoled,a nisam ručao. A kasnije iz kecelje izvadi "rudara" i tutne kod mene u džep od hlača na tregere, onaj napred, i kaže: Nemoj dedi da kažeš. Možda ti neće hteti kupiti sladoled ako vidi da sam ti ja dala para.
Probudio sam se u zoru. Vatra je ugašena odavno, ali ostalo je još dedinih drva, doću ja opet da zapalim još neku vatru, ova me je ogrijala... eh...
Jednog dana, i ja ću uneti drva. Ko zna, možda se neko seti da naloži, a možda neko naloži da se seti...
prilog u srpskom jeziku, najcesce koriscen u podrucju kosovskog-resavskog dijalekta, pokazuje da se radnja odigrala u proslosti, istovremeno moze da znaci juce, proslog petka, pre mesec dana; mozete ga koristiti da sakrijete nesto ili zbunite sagovornika
pita baba drugu babu: ce mi uzmes kvasac ako ides do prodavnice?
baba 2: uuu ja sam bila
baba 1: pa kad ?!
baba 2: jos onomad
Skoro, nedavno
Ovaj izraz najcesce koriste stari ljudi kada zele da vam ispricaju nesto sto se dogodilo ne tako davno
Moja baba: Onomad vidim Radicu i prica mi...
Kad smo isli onomad...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.