Ketrin Ešton

- Kevo, daj koju kintu za pljuge i grad, molim te? Znaš od kad me nisi častila?
- Operi sudove.
- Majkice, imaš ćerku, može ona.
- Rekla sam nešto...
- Dobro, opraću ih.
- I kuću usisaj.
- Dobro, hoću.
- I prošetaj Lesija...
- Daj, bre, kevo, nemoj da si Ketrin Ešton, koji ti je kurac!
________________________________
- Dobar dan, gospođo Mila, kako ste? Ljubim ruke.
- Što si mi ćerko onako kasno vratio sinoć iz grada?
- (Mislim se u sebi, iz kog crnog grada, nije ga vadila iz usta celu noć) Pa, znate, malo smo se više zadržali u šetnji, lepo vreme, šetali pored reke, a vaša slatka i dobra ćerkica, pa prosto nisam mogao da se odjavim od mog anđelčića.
- Da, da... Nego, što si došao?
- Pa, ko velim, napolju opet sunčan dan, pa ako biste je pustili bar na sat vremena da je izvedem na piće, ako biste bili ljubazni, naravno, molim vas?
- Ne može.
- Ali sam...
- Izađi napolje i zatvori vrata spoljna.