- Slušaj, 'ajde okreni je i reci joj da mi baci ključeve s prozora, čekam pored zgrade.
- A što je ti ne zoveš?
- Zato što mi je zabila pikslu u glavu, sećaš se?
- Šta sam ti ja, Ketrin Ešton?
- Brate, jebi se!
- Ok, ok, evo, zovem je.

- Kevo, idem odoh do prodavnice, je l' ti treba nešto?
- Ne treba, ali pitaj brata da li hoće možda neki paketić vutre ovo-ono.
- Šta ti je bre?
- Ništa, ništa... I reci mu da mu je lična karta izlomljena u parčiće u kanti za đubre zajedno sa vozačkom dozvolom.
- Jeb'o vas pas, lude li kuće, uvek ja izigravam Ketrin Ešton!

- Kevo, daj koju kintu za pljuge i grad, molim te? Znaš od kad me nisi častila?
- Operi sudove.
- Majkice, imaš ćerku, može ona.
- Rekla sam nešto...
- Dobro, opraću ih.
- I kuću usisaj.
- Dobro, hoću.
- I prošetaj Lesija...
- Daj, bre, kevo, nemoj da si Ketrin Ešton, koji ti je kurac!
________________________________
- Dobar dan, gospođo Mila, kako ste? Ljubim ruke.
- Što si mi ćerko onako kasno vratio sinoć iz grada?
- (Mislim se u sebi, iz kog crnog grada, nije ga vadila iz usta celu noć) Pa, znate, malo smo se više zadržali u šetnji, lepo vreme, šetali pored reke, a vaša slatka i dobra ćerkica, pa prosto nisam mogao da se odjavim od mog anđelčića.
- Da, da... Nego, što si došao?
- Pa, ko velim, napolju opet sunčan dan, pa ako biste je pustili bar na sat vremena da je izvedem na piće, ako biste bili ljubazni, naravno, molim vas?
- Ne može.
- Ali sam...
- Izađi napolje i zatvori vrata spoljna.

-Merkel: potrebno je da odobrimo Grcima još jedan paket pomoći.
-Sarkozi: slažem se, ali moramo da pazimo da se kriza ne prelije u Italiju i Španiju.
-Ešton: (?)
-Merkel: Keti, hajde mi skokni po jednu kafu dok mi ovo rešimo.
-Sarkozi: meni gorču.