Kada mi direktor pokazuje slike sa zimovanja u Francuskoj,a ja bez poslednje dve plate samo razmšiljam o tome kako bi mu razlupao monitor o glavu!
Kez nije onaj osmeh iz lažne kurtoazije koji se koristi kad ti sagovrnik priča priču koja te uopšte ne interesuje a prindujen si da je slušaš, ili onaj koji koriste šalterski službenici, prodavci, itd. Sa druge strane, ne može se svrstati ni u kategoriju smeha koji se javlja kao posledica humora.
Kez je nekontrolisana kriva linija na licu, koja se javlja kao propratni efekat ispunjenosti bića osećanjem sreće i lične satisfakcije nakon nekog lepog dogadjaja, ostvarenja neke velike želje, ili nakon ispunjenja nekog cilja. Često može da daje utisak prisutnosti debilizma kod osobe koja nosi kez, jer ni sama ta osoba nije svesna da ga ima.
- I? Pričaj, kakav je onaj mladunac od sinoć?
- Ma nije loš, ali se vidi da je neiskusan. Čak šta više, mislim da nije ni jednu pre mene, mada neće da prizna.
- Kako znaš?
- Brus mi jedva skinuo, namučio se sa njim, kad mi video sise, rastegao kez od uva do uva,pa se nekih 20-ak minuta igrao sa njima, ali bukvalno igrao, dok meni nije dokurčilo. Rekoh mu: ,, Mali, to sam mogla i sama, nego silazi dole na usmeni!'' Bolje da nisam. Mslim se, dobro 'ajde nema veze, daj da vidimo kako radi močuga. Jedva pogodio pravu rupu. Onda taman krene- ispadne mu. Pa opet. Rekoh:,, Pa približi se malo bemmudete, nemaš metar u gaćama''. Posle kad se malo zalaufao, opet nabacio onaj debilni kez, ali zato ore kako valja. Na kraju, ja uzela pljugu, rekoh da ponudim i njega, pogledam ga, leži i bulji u plafon, i i dalje se kezi kao neki Manulać.
- Ma bitno da mali ima alatku, utreniraćeš ga ti, ne sumnjam.
- Amin!
