- Rešio sam večeras konačno da priđem Uni i kažem joj da mi se đa i da je volim kao što nikoga do sad voleo nisam. Da je volim više od života, više od svega, od sjajnog sunca, od plavog neba. Više od Zvez... Dobro, kao Zvezdu. Da me ne zanima što ima dečka, jer moja ljubav prema njoj ne poznaje granice. Da mi, kad god je vidim, srce drhti i treperi istim onim intezitetom kao kad gledam Bajka kako dribla protivničke igrače u svom petercu. Šta ti misliš?
- Mislim da zvučiš patetično. Osim toga, klizav ti je to teren brale moj. Sa jedne strane, možda se oduševi, šutne dečka, smuva se sa tobom, jebete se svaki dan, minimum dva puta, venčate se, dobijete decu i živite srećno do kraja života, a sa druge strane, pošto život nije film, a vi niste Džulija Roberts i Hju Grant, veća je verovatnoća da će da prenese svom dečku sve što si joj rekao i da će ti on preurediti facu bejzbolkom i napraviti ti takvu crnu rupu u mozgu, da se nećeš sećati kada je poslednji put tvoja voljena Zvezda bila šampion države.
- Ali Barija ću se sećati uvek... :setan pogled u daljinu