Postoje dve podvrste ovog mitskog stvorenja
1) Ljudi koji žive u knjigama (ovo je najmnogobrojnija podvrsta) - čitaju baš, baš mnogo, što i ne bi bilo loše kada bi nešto od tog iskustva primenili i u stvarnom životu
2) Ljudi koji iz'edu najzanimljiviji deo knjige pozajmljene iz biblioteke iz razloga kao što su nedostatak papira za potpalu,wc papira ili mesta za crtanje nekog od mališana s kojima su u srodstvu, te se prosečnom čitaocu može desiti da čita ,čita ,čita - stigne recimo, do strane 147,okrene list kad ono - strana 169 ili u još tragičnijem obrtu,može vam se desiti da čitate neku knjigu punu zamršene radnje i željno iščekujete rasplet koji dolazi,jelte,na kraju kad ono - prc, neko je iz'eo poslednjih 20 strana knjige i sad nikad nećete saznati koga je Poaro uhapsio , šta se desilo sa Romeom i Julijom i zašto je Ana Karenjina krenula na železničku stanicu.
Moljac intelektualac.
Malo dete, kad mu knjiga dođe na dohvat ruke. I'cepi je dok si reko m'ljac.
On cita sve knjige redom, nebitno kakve, samo da su debele. U stanju je da neku knjigu trazi godinama, samo zato sto niko za nju ne zna. Kad je imao 19 godina izgledao je kao da ima 49. Sto vise cita, sve vise ostaje isti. Sramota ga je da prica o svojih sest doktorata, pa zato pominje samo tri. Kad se u nekom drustvu cuje "Ne znam za to". ocekujte znalacki i detaljan izvestaj razvucen u brdo reci og ovog genija.
