Мајка (оплављеном сину који је ускакао међу локалце да раздваја): Еј куку мени, шта сам ово родила! Па јесам ли ти иљаду пута говорила да беганова мајка никад није закукала, него стојанова?
Син оплављени: Јесте нано, али јел ти стварно мислиш да беган може довека да бега?
Мајка: (гледа за њим одлазећим, погледом жене која није глупа, него, једноставно, живи по устаљеним социјалним шаблонима и рецептима, па јој је незамисливо да неко те матрице уопште доводи у питање).