Koleginica

Vi: (jedva zadihani stižete s desetak minuta zakašnjenja, nakon vrtića, semafora, traženja parkinga i s vrata onako crveni ispljunete)Dobro jutro koleginice!
Koleginica: Dobar dan kolega, kasnite po običaju...
VI: Da, da, da eto decu je trebalo da prebacim do škole, vrtića... pada kiša (počinjete da se pravdate)
Koleginica: I mi ostali imamo decu pa nekako stižemo na vreme (što njen muž vozi njenu decu to nikom ništa)
Vi: (da skrenete temu pokušavate da se našalite)Šta ćete? - mi muškarci smo takvi... (u sebi joj već psujete mamicu)
Koleginica: Ne dam za pravo, eto moj muž je baš sasvim drugačiji...
Vi: (jebeni paćenik, da te dobro opali kod kuće ne bi lajala na poslu) Da, da, on je baš čovek kojem se odmah vidi da je strašno ozbiljna i odgovorna osoba. Imali ste sreće koleginice (al je on zato debelo najebao)