Kolektivno samoubistvo
Ne, to nije završni čin dejstvovanja prosečne američke sekte na lošim drogama i grupnim orgijama, sa sve prizivanjem vanzemaljskih glavešina i nestrpljivom dokrajčivanju sebe pre dugo očekivanog smaka sveta.
Kolektivno samoubistvo je kulminacija opijanja od alkohola.
Događa se uglavnom na neplaniranim sedeljkama ili skrpljenim izlascima u grad, a karakteriše ga identična posvećenost svih učesnika ka ispijanju čašice. Kad se sve kockice sklope i nema onih nalicanih, uvek treznih pedera koje zoveš prijateljima iz kurtoazije da ti se podsmevaju, jer si upravo debeloj devojčuri u uskoj crvenoj haljini zaboo glavu među sise. Bole tebe kurac, a sa istim intenzitetom i one sa kojima piješ. Svojevrsni omaž rimskim bahanalijama u javnim kupatilima, samo premešten u urbanu okolinu u kontekstu neplaniranog žvalavljenja nepoznatih riba, razbijanjem čaša, konkvistadorskog instinkta pomešanog sa animalnim porivima, i sutradašnje zajedničko popunjavanje slagalice o tome šta se desilo i kako je ko završio kući.
-Brate, sve mi je jasno, al' što si napadao onu ribu, znaš li ko joj je dečko?
-Nisam ja, čoveče, ti si.
-Kako ja, ja sam drž'o glavu ovom magarcu, dok je rigao u kupatilu?
-Ja sam pegl'o ispred, debilu, a on je tebi glumio kopilota u mokrom čvoru.
-Auu, kolektivno samoubistvo, jebem li ti...
