Autentična narodna igra,koje se gradjani stide,i time postaju malogradjani,jer svi ostali narodi neguju sopstvenu tradiciju,ali ne i mi,mi je gledamo sa ruganjem.Kolo se moze smatrati i magijskom igrom,u kojoj dominira zatvoreni krug,kao suština verovanja u jedinstvo i celost jedne grupe ili naroda.Držanje za ruke,i akumulacija energije,kao i samo prenošenje iste putem ritma harmonike,i uskladjenosti ekstremiteta,to su osnove kola.Ne treba ga se stideti,vec na njega gledati kao na nešto autentično i istinski naše.Treba ga čuvati kao što na tome rade stotine kulturno-umetnikih društava širom Srbije.Meni lično smeta veličanje koje-kakvih došljakih budalaština,i nipodaštavanje onoga što nas čini posebnim,na jednom nacionalnom nivou.Jebeš sambu,salsu,tango i keš,to je za izdajnike,na svadbi se igra kolo.Dole 48 sati svadba.
"ko se u kolo hvata u noge se uzda"..
ja ih imam u svom gradu,i sve sam ih obrisao sa fajsa,zato sto svake nedelje okace po 750 slika sa kojekavih gostovanja-)
Imala, imala isto, to zlo nikom ne treba. Sem moje najbolje drugarice, nisam ni znala da je devojka išla pet godina na folklor, nikad se time nije hvalila, dobro, ona i mrzi da se hvali. divno devojče. :)
Ne nervira mene kolo, nego folkloraši. :)