Čuvar tradicije. Zabava miliona. Haotični, mešoviti skup jedinki koji funkcioniše kao organizam prateći zvuke, nasleđe naših predaka.
Kolovođa – sveznalac vrti maramu dok samouvereno pokreće noge ozbiljnoga lica. Ili, pijanica koja ne dozovoljava drugima da iko stane pred njega i povede. On je prvi! I on će svima vama pokazati kako se igra! Da! Gledajte! Nearitkulisani pokreti i čudna faca. Pravi kolovođa!
U nizu su štikle, bosonoge, jedni igraju uzdignute glave, drugi pognute, uče korake jer nekada su govorili da je folklor za seljake. I da, sise! Nezaobilazne. Očaravajuće u mlade čeljadi. Klik-klak devojka. Gore dole. Zabava miliona. Ah, ta divna tradicija.
Igra koju su Srbi izmislili da bi gledali poskakivanje zenskih grudi.
Ono sto ni trezan ne znas, a pijan imas neverovatno veliku zelju da naucis.
Igra za koju vole da se hvataju majstori i mala deca na opštu radost okoline.
Kad se uhvate za električno kolo nastaje opšte veselje u kući.
Igra koju su izmislili ljudi jer ih je bilo blam da igraju sami.
Igra koja se igra pod tušem kada nestane tople vode.
Vremenski ciklus u životu strastvenog kladioničara.
-Kad ćeš na more?
-Za 3. kola, brate. I ostajem 2 kola i finale Kupa.
Igra u kojoj ljudi plaču, igraju, vesele se, žene se, ispadaju, umiru, i sve tako u krug držeći se za ruke u toj sumanutoj mantri.
Izgovor da očepite mnogo ljudi na slavlju.
Svadba u kafeu ''Stari fijaker'' i jedan bangav lik koji igra kolo. Pola kola izgazio ali...
Bakuta: Alo crno dete, šta me gaziš? Nosim broj 36
Bangavi: Izvinite mi igramo kolo, a ja nosim 47.
Bakuta: Kakav ti to izgovor, lebac ti jebem krvavi?! :šamarčina:
Narodni folklor. Runda u nekom sportskom takmičenju. Inače kolo u slengu kada se upadne u manijakalnu kolotečinu nekih vrtoglavih obaveza, stvari, zadovoljstava... zbog koji jednostavno sve drugo zapostavimo.
Ih ma ne samo da se uhvatio lošeg društva, nego je on taj koji kolo vodi!
Najpopularnija stvar na svadbama, rođendanima, ili bilo kojoj vrsti veselja. 90 % nema pojma kako se igra, ali ih ujedno za to boli ku*ac i istovremeno vrše razne akrobacije sa svojim nogama.
Autentična narodna igra,koje se gradjani stide,i time postaju malogradjani,jer svi ostali narodi neguju sopstvenu tradiciju,ali ne i mi,mi je gledamo sa ruganjem.Kolo se moze smatrati i magijskom igrom,u kojoj dominira zatvoreni krug,kao suština verovanja u jedinstvo i celost jedne grupe ili naroda.Držanje za ruke,i akumulacija energije,kao i samo prenošenje iste putem ritma harmonike,i uskladjenosti ekstremiteta,to su osnove kola.Ne treba ga se stideti,vec na njega gledati kao na nešto autentično i istinski naše.Treba ga čuvati kao što na tome rade stotine kulturno-umetnikih društava širom Srbije.Meni lično smeta veličanje koje-kakvih došljakih budalaština,i nipodaštavanje onoga što nas čini posebnim,na jednom nacionalnom nivou.Jebeš sambu,salsu,tango i keš,to je za izdajnike,na svadbi se igra kolo.Dole 48 sati svadba.
"ko se u kolo hvata u noge se uzda"..
Igra koju je naš narod smislio za vreme čekanja voza.
Po peronu su šetali dva levo, jedan desno koraka, dok svi odjednom ne zaplesaše.
